Biti srećan u pesimističnom svetu

Ukoliko upalite televizor, otvorite novine ili posetite bilo koju od društvenih mreža verujem da ćete primetiti pesimističan i obeshrabrujuć stav prema životu. Kao da je odjednom u našoj svesti postao dominantan negativan ugao gledanja na svakodnevicu.

Generalno gledano, mogli bismo se zapitati-Da li je negativan stav prema životu nama plasiran ili smo mi poslali poruku da je u našoj svesti takav stav dominantan?

Kako pomoći deci prilikom adaptacije na novu sredinu

Adaptacija na novu sredinu je proces kroz koji se, u zavisnosti od karakteristika ličnosti, uverenja i vaspitanja, prolazi lakše i sa manje stresa ili ne baš tako lako. Nekako, razvojni period u kom se sa adaptacijama na nove uslove i okolnosti susrećemo prvi put jeste period detinjstva.

Setite se samo svog polaska u vrtić, školu, na ekskurziju ili spavanje kod drugara prvi put. Kakva osećanja taj period danas budi kod vas? Da li osećate uzbuđenje, tremu, neizvesnost ili nelagodu? Upravo takav osećaj može imati i vaše dete.

Da li decu treba učiti da budu poslušna ili da samostalno rasuđuju?

Nekako je od davnina praksa u školskom sistemu, ali i u društvu, da su češće poslušna i disciplinovana deca hvaljena i podsticana, dok su deca koja samostalno zaključuju, procenjuju i prosuđuju opominjana i sputavana.

Verujem da nekada budete u dilemi da li je važnije da vam dete bude poslušno i mirno ili samosvesno i spremno da ispravlja ili ukaže na nelogičnosti koje primeti? Zapitate se sigurno koje mu je ponašanje korisnije za budućnost.

Da li je za srećniji, ispunjeniji i smisleniji život bolje da razmišljamo svojom glavom ili da se priklonimo mišljenju većine? Konformizam ili negovanje svoje istinske prirode? Večite dileme. Šta vi mislite, šta je bolje?

Da li babe i dede pomažu ili odmažu u vaspitanju dece?

Porodica je jedan bogat sistem. Bogat mnoštvom članova. Svaki od tih članova unosi sebe, svoje svojstvenosti, uverenja i energiju, čineći porodicu veoma dinamičnom, promenljivom i ljubavlju bogatom zajednicom.

Pre nego što počnete da čitate ovaj tekst, volela bih da se setite svog odnosa sa babom i dedom. Kako je on izgledao? Koje emocije vam se prve pojave kada se setite odlazaka kod babe i dede? Na koji način je prisutvo babe i dede u vašem životu uticalo da postanete ono što ste danas? Kakvi biste danas bili da ih nije bilo u vašem detinjstvu?

Biti loš prema drugima ili dobar prema sebi?

Nešto sam ovih dana razmišljala o afirmacijama. Sagledavati životne situacijama sa kojima se susrećemo iz ugla korisnosti, a ne štetnosti za nas i nije tako loša stvar. Realno i prirodno je da prvo primetimo ono što nam može predstavljati opasnost, ali čini mi se da često i ostanemo samo na tome. Kao da nam je normalnije da sve vidimo iz ugla opasnost, nego kao priliku i izazov.

Osnovno pravilo spokojstva jeste razmišljanje da mi ne možemo menjati druge ljude, niti okolnosti, već samo sebe, svoje razmišljanje i ponašanje u datim okolnostima.

Sklonost da pričamo, razmišljamo i procenjujemo ponašanje drugih ljudi, više nego što mislimo o sebi, svojoj sreći, razvoju i rastu jeste kontraproduktivno po nas kao biće.