„Osećam da se moj sin polako udaljava od mene.“
„Koji osećaj taj vaš zaključak proizvodi kod Vas?“
„Užas!“
„Zašto užas? Što ne nezadovoljstvo?“
„Zato što ja to ne mogu da podnesem. Možda je moje ponašanje i dovelo do toga da se on udalji od mene. Prosto, ne umem sa njim...“
„Šta bi se desilo kada biste umesto užasa osetili nezadovoljstvo?“
„Ne znam. Ja sam prosto takva. Osećam ono što osećam. Ne mogu to da promenim.“
Da li ste nekada razmišljali o nekom gubitku (dece, partnera, posla, očekivanja...) kao o užasnom? Da li u vašoj okolini postoji neko ko razmišlja ili govori na sličan način? Pre nego što krenete sa čitanjem, zapišite sve situacije koje vas čine užasnutim. Pored situacije napišite i šta mislite o tome, šta morate, trebate, ne možete da podnesete...
