Kada pomislim na idealnog partnera, spasitelja, princa koji u naš život dojaše na belom konju i u tom trenutku nas učini srećnim i ispunjenim bićem, odmah se setim bajki koje su nam roditelji čitali kada smo bili mali.
Uspavanu lepoticu je njen princ probudio iz dubokog sna, pa još ne samo nju, nego i celu njenu porodicu i učinio njihov život smislenim. Snežanu je od svog zla ovoga sveta spasao princ, probudivši je poljupcem. Naravno, nakon toga se svaka bajka završava rečima „i tako su srećno živeli do kraja života.“
Dobro, a kako su oni znali da su jedno za drugo i da će srećno živeti do kraja života? Kao da nam je „ono posle“ uvek falilo da bi se kockice o princu na belom konju složile u našim glavama.
Razmišljajući o tome zašto danas ima toliko usamljenih devojaka i momaka, shvatila sam da svako od njih čeka da se pojavi idealan partner, a kada bi samo promenili ugao gledanja sigurna sam da bi shvatili isto što i ja, da NE POSTOJI idealan partner već partner sa kojim stvaramo odnos koji je BAŠ PO NAŠOJ MERI, upravo za nas idealan.
Nije poenta u idealnoj osobi jer, realno nismo ni mi takvi, već u stvaranju jednog stabilnog, otvorenog, za nas prijatnog odnosa sa osobom koja, kao i mi, ima svoje vrline i mane.
Kako su uspavana lepotica i njen princ uspeli da prevaziđu svoje različitosti? Da li su se Snežana i njen partner možda razveli ili su svojim snagama uspešno prošli kroz sve životne krize? To ne znamo jer nam bajke taj uvid nisu dale.
Verujem i da bi najlakše za sve nas bilo da postoji jedna dobra vila koja čarobnim štapićem napravi naš odnos sa partnerom savršenim i mi tako savršeni živimo srećni do kraja života. Ovo bi sve bilo lepo ali je nemoguće.
Da vidimo sada šta je moguće.
Kao što svi (nadam se) znamo, za funkcionalan i dugotrajan partnerski odnos nije dovoljna samo ljubav. Ono što je potrebno je otvorena komunikacija, poverenje, bliskost, poštovanje, podrška...
Sve ovo se gradi i stvara trudom koji oba partnera ulažu u svoj odnos. Ništa od ovoga nismo dobili rođenjem pa uneli u vezu. Prilagođavamo se jedno drugom stvarajući tako nešto što je najbolje za oboje a to je ZA NAS idealan partnerski odnos.
Još jedna od čestih zabluda jeste da je funkcionalan partnerski odnos onaj u kome nema konflikata.
Često čujem od svojih drugarica rečenicu: „Čim se moj momak i ja svađamo oko nekih stvario o kojima ne mislimo isto, mi nismo jedno za drugo.“ To nije tačno. Konflikti mogu biti veoma dobra stvar za odnos dvoje ljudi. Konstruktivni i nenasilni konflikti nam pružaju mogućnost da se razumemo, dođemo do rešenja koje je dobro za nas i još bolje upoznamo. A što se bolje poznajemo-više se volimo.
Ako nakon konflikta imate osećaj da ste bolje razumeli svog partnera i da je on vas bolje razumeo, a da ste zajedno uradili nešto dobro za svoj odnos, tj.da ste došli do rešenja koje je prihvatljivo za oboje, onda takav konflikt svakako neće narušiti vaš odnos.
Mi danas živimo u vremenu kada slobodno možemo birati partnera. Ova činjenica nam omogućava da gradimo stabilan i dugotrajan odnos sa osobom koju BIRAMO da volimo. Sve je stvar izbora, naše volje i želje.
Modernizovana Diznijeva bajka o Zlatokosoj danas deci poručuje da princa na belom konju biraju polako, kroz upoznavanje, rešavanje nesuglasica, zbližavanje i na kraju donošenje konačne odluke da je baš takav princ sa kojim mogu da izgrade odnos kakav im oboma odgovara pravi za njih.
Sami biramo da li želimo da živimo u bajci ili da u realnosti, sa svojim partnerom, izrežiramo bajku koja nam najviše odgovara.
Нема коментара :
Постави коментар