Da li ste i vi jedna od onih osoba koju češće
preokupiraju poteškoće, brige, nepravde ili lepota, dobrota, ljubav? Zašto se
to dešava, kada svi težimo ka tome da budemo srećni? Mi ustvari želimo da
budemo srećni, a sabotiramo sebe u težnji da tu sreću dostignemo.
Kada mi dete ili adolescent dođu na psihoterapiju,
volim da budem kreativna u definisanju fokusiranja naših misli, pa na belom
papiru nacrtam jednu malu crnu mišiju rupu. Onda taj papir stavim na sto ispred
njih i kažem „Posmatrajte ovaj papir 5 minuta“. Nakon 5 minuta ih pitam u šta
su tačno gledali. Većina njih odgovori „U crnu rupu“.
Zašto se malo njih fokusira na beli papir? Šta
mislite?
