“Šta ako me on ostavi?”
“Šta će onda biti?”
“Ne znam šta će biti, ali znam da ja to neću podneti.”
“Zamisli da se to već desilo. Kako se osećaš?”
“Tužno. Jako tužno. Možda i besno. Na njega.”
“Da li ima ljudi oko tebe koji su ti podrška?”
“Ima. Ne mnogo, ali ima.”
“Da li postoji još nešto što ti pomaže da lakše podneseš tugu?”
“Da. Tu je posao, trening, muzika…”
“Da li sada misliš da ćeš ipak podneti tugu koju osećaš?”
Živimo u eri u kojoj je optimizam veoma poželjna osobina ili način razmišljanja. Verujem da i vi često čujete krilatice “Misli pozitivno” ili “Ne dozvoli da te negativne emocije obuzmu” itd. Šta nam ovako nametnuti optimizam donosi? Potiskivanje emocija, lažno predstavljanje, neiskrenost, gubitak poverenja i bliskosti. U moru definicija optimizma, ja sam izabrala jednu koja je udahnula iskrenost i nadu u nas same.
