Uloga srednjeg deteta u porodici

Porodica je baza svakog čoveka. Ukoliko je funkcionalna, porodica predstavlja našu sigurnu luku, utočište, podršku i polje za učenje međuljudskih odnosa. Onako kako u detinjstvu razumemo odnose i relacije u našoj porodici, razumećemo i kasnije u životu odnose sa drugim ljudima. Način na koji tražimo ili definišemo bliskost, pažnju, podršku, konflikt, distancu, kompromis ili vernost u relacijama sa ljudima, u velikoj meri se preklapa sa odnosima koje imamo sa članovima naše porodice.

Odnosi u sibling subsistemu, red rođenja i pol, pored genetike, u velikoj meri određuju u kakvu će osobu dete izrasti. Razmislite o svojoj porodici porekla. Da li vaš red rođenja ima veze sa ulogom koju ste dobili u svojoj porodici? Da li, danas, tu istu ulogu imate i u nekoj drugoj relaciji (partnerskoj, roditeljskoj, prijateljskoj…)?

Da li su deci i dalje roditelji uzori?

Verujem da znate onu izreku “Kakvi roditelji, takva i deca“. U samo jednoj rečenici toliko mudrosti. Ona nam kaže da roditelji bez obzira šta govore, uče ili savetuju svoju decu, ona će usvojiti samo ono što vide. Velika istina je da deca najviše uče po modelu i to prvenstveno od ljudi sa kojima imaju najveću bliskost, a to su roditelji. 

Da li ste nekada došli u situaciju da vas dete opomene kako ne radite ono što ste njega do tada učili? Deca nepogrešivo primećuju svaku nelogičnost i, pošto uče, imaju potrebu da pitaju zašto je do nje došlo.

Koliko su misli moćan alat?

Zažmurite i zamislite da grizete limun. Sok iz njega izlazi i prolazi vam kroz grlo. Kakav osećaj imate? Da li imate kiselkast ukus u ustima? Skupljaju li vam se usne? Vi praktično niste ni probali limun, a vaše misli su dovele do toga da osećaj, pa i reakcija bude ista kao da je limun u vašim ustima. Misli su veoma moćan instrument koji možete koristiti za ili protiv sebe.

Sigurna sam da ste bili u situaciji da zajedno sa još jednom osobom prođete kroz neku situaciju i da potpuno različito odreagujete. Šta mislite, zašto se takve stvari dešavaju? Događaji sami po sebi nemaju niti pozitivnu, niti negativnu konotaciju. Ono što ih razlikuje jeste naše razmišljanje o njima. Sigurno će različito odreagovati na istu stvar dva čoveka, od kojih jedan pomisli „Ovo je nepodnošljivo za mene“ i „Teško je, ali rešiću ja ovo“. Misli daju boju svakom događaju koji nam se u životu dešava. One određuju kakvu reakciju ćemo imati i u kojoj meri će ona biti korisna za nas.

Kako se ponaša razmaženo dete?

Da li znate kako se ponaša razmaženo dete? Da li mislite da je razmaženom detetu pruženo previše ljubavi po principu „maženo, maženo, pa razmaženo“?

Na početku da pojasnimo jednu stvar. Ljubavi nikada nije previše, niti može, ako je u velikoj meri pružena, da naškodi detetu. Ukoliko postoji velika količina ljubavi u odnosu, postoji i nežnost, briga, osećaj prihvaćenosti i slobode da budemo ono što jesmo. Ono što je, pored ljubavi, sastavni deo dobrog vaspitanja jesu jasne granice. Ukoliko one ne postoje, bićete u jednom trenutku suočeni sa tim da vam je dete razmaženo.

Kako radim sa decom, u prilici sam da posmatram njihova ponašanja u školi, u vršnjačkoj grupi i snalaženju u stresnim i konfliktnim situacijama. U suštini, ono što vidim su različiti modeli vaspitanja koji se, kada je dete prepušteno samo sebi, pokažu kao manje ili više korisni za njega.