Da li znate kako se
ponaša razmaženo dete? Da li mislite da je razmaženom detetu pruženo previše
ljubavi po principu „maženo, maženo, pa razmaženo“?
Na početku da pojasnimo
jednu stvar. Ljubavi nikada nije previše, niti može, ako je u velikoj meri
pružena, da naškodi detetu. Ukoliko postoji velika količina ljubavi u odnosu,
postoji i nežnost, briga, osećaj prihvaćenosti i slobode da budemo ono što jesmo.
Ono što je, pored ljubavi, sastavni deo dobrog vaspitanja jesu jasne granice.
Ukoliko one ne postoje, bićete u jednom trenutku suočeni sa tim da vam je dete
razmaženo.
Kako radim sa decom, u
prilici sam da posmatram njihova ponašanja u školi, u vršnjačkoj grupi i
snalaženju u stresnim i konfliktnim situacijama. U suštini, ono što vidim su
različiti modeli vaspitanja koji se, kada je dete prepušteno samo sebi, pokažu
kao manje ili više korisni za njega.

Svakom detetu je
potrebna sloboda i prostor da razvijaju svoju kreativnost i potencijale, ali
kako će ono postići sve za šta je sposobno ukoliko nema učitelja koji ga u tome
usmerava? Usmeravati ne znači samo davati podsteh, motivaciju i pohvalu, već i
jasnu granicu na putu razvoja detetovih sposobnosti.

Postavljanjem granica
mi ne činimo dete nesrećnim (iako nam se tako na trenutak može učiniti), već ga
učimo da se što bolje prilagođava i što razumnije prihvata zahteve sa kojima će
se neminovno susretati van porodične „ušuškanosti“.
Jasni odnosi, začinjeni
kako ljubavlju, tako i zahtevima, u kojima decu učimo da će se uvažavanjem i
postavljanjem granica osećati bolje, bezbednije i samopouzdanije, vode ka tome
da možemo biti spokojni da će naše dete izrasti u lepo vaspitane i zrele osobe.
Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik
Izvor: blog.superskola.rs
Zabranjeno je kopiranje tekstova bez dozvole autora.
Нема коментара :
Постави коментар