Zašto nekim ljudima ide dobro u životu, a nekima ne?

Verujem da ste nekada pomislili za nekoga iz svog okruženja ili za sebe: „Stvarno mi ne ide“, „Zašto život nije fer prema meni?“, „Zašto drugi imaju prilike, a ja ih uopšte ne dobijam?“

Zamislite sada kako sedite u drugoj fotelji iz koje posmatrate sebe kao aktivno biće, kao nekoga ko je „budan“ i prisutan u sadašnjem trenutku, ko nije samo puki posmatrač svoga života i neko ko čeka da mu prilike padnu sa neba. Kako sada vidite svoj život?

Jedan od mojih klijenata se, pre određenog vremena, javio sa saznanjem da stagnira u životu, što mu se nikako ne dopada i želeo bi da se promeni. Nema partnerku, uporno traži posao, ali ne može da ga nađe, društveni život mu je dosta siromašan... Kako on kaže, ima osećaj da ne dobija priliku da se dokaže, da naiđe na nekoga ko je ozbiljan i ko mu odgovara... Jednostavno, dobre stvari ga zaobilaze. Ono do čega smo razgovorom došli jesu njegove kočnice u vidu uverenja: „Život je težak“, „Nemam sreće u životu“, „Budućnost je neizvesna, a samim tim i negativna“, kao i “Svi ljudi su negativni i loši“. 

Šta mislite, kako se ponaša čovek koji ovako razmišlja? Da li je u stanju da primeti bilo šta dobro što se oko njega dešava i od toga kreira šansu za sebe?

Ono što bi bilo veoma korisno za sve nas, a ne samo za mog klijenta, jeste da razmislimo u kojoj meri naša uverenja oblikuju tok našeg života?

Kada bismo život videli kao priliku, sve što se dešava kao korisno iskustvo koje nam predstavlja šansu da napredujemo, ljude bez želje da budu savršeni i kada bi nam razumevanje, analiziranje pa zaključivanje i fleskibilnost u dolaženju do cilja bili dominantni u razmišljanju, mnogo bismo ispunjenijim i smislenijim životom živeli.

Verujem da će neki od vas reći isto što i moj klijent: „Ja jednostavno nisam takav čovek, to je meni vrlo nerealno sagledavanje života i ne mogu da se menjam.“

Ono što jeste nerealno svakako je stav da mi ne možemo da se menjamo. Ne možemo da menjamo druge ljude, ali sebe možemo. Dobro, sigurno da je to težak proces u kome moramo imati dosta strpljenja za sebe, ali ponašanja i uverenja MOŽEMO menjati.

Kako je ključna reč za svaku promenu VEŽBA, možete za svoj rast i razvoj, nakon situacije u kojoj niste zadovoljni kako ste odreagovali, koristiti sledeća pitanja:

Koja misao ili uverenje me je sprečilo da odreagujem kako sam želeo/la?

O čemu sam razmišljao/la pre samog događaja?

Kako sam želeo/la da odreagujem?

Koje uverenje bi mi dalo podstrek da reakcija bude u moju korist?

Šta sam naučio/la iz ove situacije i moje reakcije?

Jedna od čestih automatskih misli ljudi kada se nađu u situaciji koja zahteva malo više truda da bi došli do željenog cilja jeste: „ Neću da se trudim, ionako ne bih uspeo.“ Nakon čega sledi niz izgovora, naizgled, realnih razloga.

Moje pitanje glasi: „Da li ćete se lepše i ponosnije osećati ukoliko probate da dođete do svog cilja, pa ne uspete ili ukoliko neuspeh bude posledica vaše pasivnosti?

Kada pristupite situaciji i ljudima sa idejom „Ja to mogu!“, vaše samopouzdanje, kreativnost i životni elan raste, a time i šansa da uspete u svojoj zamisli.

Preispitujte se, menjajte svoj pogled na sebe, ljude, život. Ne trošte svoju energiju na nešto što za vas nije korisno, a iracionalna uverenja svakako nisu. Verujete da vi to možete i na taj način učinite sebe opuštenijim, prijatnijim, dopadljivijim, kreativnijim. Što ste više motivisani i otvoreni za nova iskustva, na više ćete šansi nailaziti u životu. Vi niste samo puki posmatrač, vaš život je u vašim rukama! 

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični i partnerski savetnik

e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com