Čime se hranite?

Jedne večeri stari Indijanac, sedeći kraj vatre, ispričao je svom unuku kakva se bitka odvija u svakom čoveku:

Sine moj, u svakom od nas bore se dva vuka. Jedan je Zlo : bes, ljubomora, zavist, kajanje, pohlepa, nadmenost samosažaljenje, krivica, osećanje manje vrednosti, laganje, gordost, lažni ponos, nemogućnost praštanja,… Drugi je Dobro: radost, bezuslovna ljubav, praštanje, nada, ljubaznost i dobrota, spokojstvo, staloženost, poniznost, blagonaklonost, razumevanje drugih, velikodušnost, istinitost i vera.

Unuk je nekoliko trenutaka ćutao i razmišljao o onome što mu je deda rekao, a onda ga je upitao:

Koji vuk pobeđuje?

Onaj kog hraniš – rekao je stari Indijanac, bez razmišljanja.

Da li znate ovu indijansku priču? Da li ste se nekada zapitali koliko ljubav koju nosite u sebi utiče na to kako vaš život izgleda?

Verujem da u svom okruženju imate nekoga kome nekako kao da ne ide u životu. Kao da se Univerzum urotio protiv njega i njegove želje da ostvari ono što je zamislio. Imate utisak kao da samo životari i ništa više od toga.

Nekada nam odomaćeni, ali ne baš tako korisni stavovi, uverenja i navike u ponašanju oblikuju život i medjuljudske odnose tako da nas čine krutim i nefleksibilnim za razvoj i socijalno prilagođavanje. Ukoliko imamo u vidu da jedna od retkih stvari u životu koju možemo menjati jesmo mi sami, onda je pre samosažaljevanja ili kritikovanja političke i ekonomske situacije potrebno zapitati se: Da li ono što ja nosim u sebi utiče na to šta mi se (ne)dešava? Što su nam misli pozitivnije, produktivnije i manje kritičke mnogo smo prijemčiviji kako za lepe stvari i lepe ljude, tako i za velika dela.

Svi smo mi skloni prosuđivanju svog i tuđeg ponašanja (nekada malo vise tuđeg :) ). Tada se uvek vodimo (ne)uklapanjem ponašanja u naš sistem vrednosti, pa nam je tako ono što mi ne radimo potpuno loše i neprihvatljivo. Mislim da bi mnogo korisnije, za očuvanje međuljudskih odnosa, bilo da razmislimo o tome da li smo mi ili osoba sa kojom razgovaramo srećni i zadovoljni upravo takvim načinom života? Merilo po kome se sudi bi trebalo da bude lično zadovoljstvo, a ne društveni ili naš kalup u koji se data osoba (ne)uklapa. Vrlo je bitno negovati podržavajuć odnos kako sa sobom, tako i sa ljudima koje volite.

Radite na svom unutrašnjem miru, na bogatstvu svog mikrokosmosa, jer na tudji ne možete da utičete, niti da ga menjate. Volite sebe. Budite ok sa svojim nedostacima. Prosto, nije prirodno da budete savršeni. Podržite sebe kada je potrebno. Svi mi možemo da postignemo više od onoga što smo trenutno, samo ako u to verujemo. Vrlo je bitno imati svest o sebi, svojim emocijama i ponašanju, jer se samo tako možemo menjati i rasti kao ljudi.

 Trudite se da polako i pažljivo, malim koracima, jačate svoje samopouzdanje. Samo ako verujete u sebe i držite život u svojim rukama, bilo kakva različitost, kritika ili neprijatnost neće moći da vas poremete. Vi svojim štitom samopouzdanja branite sebe od svih otrovnih strelica koje ka vama lete. Pozitivan stav u životu, prihvatanje prilika kao vid rada na sebi, ne shvatanje kritike lično, podržavajući odnosi, ali i jasna komunikacija čine da sigurni u sebe izgradimo svoj svet baš onako kako mi to želimo.

Ne trudite se da ne menjate svoje stavove, uverenja ili ponašanje. Sasvim je prirodno da se sa razvojem, menjanjem životnih okolnosti i perioda u kome se nalazimo, menja i naše mišljenje. Da bismo napredovali i ostvarili svoje ciljeve, potrebno je da dozvolimo sebi da se predomislimo. Da prihvatimo ličnu promenu kao deo životne fleksibilnosti, a ne kao gubljenje svog identiteta ili karaktera.

Volite sebe, pa će i život voleti vas! 

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični i partnerski savetnik

e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com