Da li je bilo šta u našim životima užasno teško?


„Osećam da se moj sin polako udaljava od mene.“
„Koji osećaj taj vaš zaključak proizvodi kod Vas?“
„Užas!“
„Zašto užas? Što ne nezadovoljstvo?“
„Zato što ja to ne mogu da podnesem. Možda je moje ponašanje i dovelo do toga da se on udalji od mene. Prosto, ne umem sa njim...“
„Šta bi se desilo kada biste umesto užasa osetili nezadovoljstvo?“
„Ne znam. Ja sam prosto takva. Osećam ono što osećam. Ne mogu to da promenim.“

Da li ste nekada razmišljali o nekom gubitku (dece, partnera, posla, očekivanja...) kao o užasnom? Da li u vašoj okolini postoji neko ko razmišlja ili govori na sličan način? Pre nego što krenete sa čitanjem, zapišite sve situacije koje vas čine užasnutim. Pored situacije napišite i šta mislite o tome, šta morate, trebate, ne možete da podnesete...

Ono što vas nervira kod drugih je ono što ne volite kod sebe


Sela sam na ugaonu garnituru u svojoj dnevnoj sobi sva iznervirana, ljuta, uvređena, začuđena. „Kako je mogao tako da me uvredi? Odakle mu pravo?“ Pustila sam muziku i pokušavala da se smirim, ali mi jedno nikako nije bilo jasno-zašto neko ko me dovoljno ne poznaje ima potrebu i smelosti da me uvredi? Nisam uspela da se smirim, jer nisam imala dovoljno smislen odgovor na ovo pitanje. „Obrnula sam ploču“. Zapitala sam se-zašto je MENE povredila ta njegova kritika? Da li u dubini duše mislim da je tačna? Razmišljajući o sebi i svojim kvalitetima, shvatila sam da njegova kritika nema osnova i da ja zapravo nisam ono što drugi ljudi govore o meni, već ono što ja mislim o sebi. Da ova njegova kritika verovatno ima veze sa njegovim načinom razmišljanja o sebi. Tek tada sam uspela da, rasterećena, nastavim dalje.

Da li se vama nekada desila slična situacija? Da li pokušavate druge ljude da ubedite u ono što verujete o sebi ili ih pustite da misle šta hoće o vama? Da li verujete da čovek govori o drugima ono što misli o sebi?

Šta znači imati kontrolu nad životom?


Na vrata savetovališta ušla je mlada, lepa devojka, vidno zabrinutog izraza lica. Za njenih 19 godina, izgledala je mnogo mlađa, infantilna, sa protezom na zubima. Prvo što je izgovorila bilo je:
-   

Najveća sreća u životu jeste osećaj da smo voljeni


„Najveća sreća u životu jeste uverenost da smo voljeni- voljeni zbog toga kakvi jesmo ili još više, uprkos tome kakvi jesmo“- rekao je Viktor Igo. Šta vi mislite o ovome? Šta je za vas najvažniji osećaj u međuljudskim odnosima?

Ukoliko pažljivo pročitate izjavu videćete da je najvažnija od svega vaša percepcija odnosa. Mnogo važnija od onoga što drugi vide ili kažu. Uverenost, utisak ili osećaj voljenosti, bliskosti, vernosti, poštovanja, podrške, sugurnosti jeste baza koja čini odnos stabilnim i zrelim.

Da li u vama važnim odnosima postoji samo pozitivna energija i prijatne emocije? Da li samo tada vrednujete međuljudski odnos kao kvalitetan i funkcionalan?