Da li nas događaji čine nesrećnim ili to kako ih mi interpretiramo?

-         Svi mi kažu da ne bih trebala ovoliko da se nerviram, da će sve biti u redu.

-         Kako se vi osećate?

-         Tužno i razočarano. Mada, ne bih trebala tako da se osećam.

-         Zašto mislite da ne biste trebali tako da se osećate?

-         Kroz istu situaciju su prošle i moja mama i drugarica, pa se nisu ovoliko nervirale  kao ja. Ne znam zašto je to kod mene drugačije.

-         Šta za vas znači to što vam se desilo? Hajde prvo to da definišemo…

  

Verujem da ste bili u prilici da se nađete i proživite istu situaciju sa više ljudi, a da joj dodelite različito značenje. Događaj sam po sebi nije ni dobar, ni loš po nas. Predznak koji mu mi dodelimo ga čini dobrim ili lošim.

Setite se neke situacije koju ste vi doživeli kao avanturu, a neko vama blizak kao pretnju po sopstvenu bezbednost. Možemo pretpostaviti da ste imali različite interpretacije istog događaja. Recimo, vi ste pomislili: “Ovako nešto još uvek nisam doživeo, mogao bih da probam. Verujem da ću se snaći.” Sa druge strane, neko vama blizak je mogao reći sebi: “Ovako nešto još uvek nisam doživeo, moglo bi biti opasno za mene. Bolje da ne pokušavam.” Ili: “Mogao sam da se povredim. Šta mi je ovo trebalo?” Šta mislite, kako ćete se osećati vi, a kako vama bliska osoba?

Dešava se da budemo zbunjeni sopstvenim osećanjima, ne umemo da objasnimo zašto su ona tu. Neretko se i upoređujemo sa drugim ljudima i njihovim doživljajima, a da prethodno ne razmislimo o tome šta za nas znači upravo ono što nam se dogodilo. Svi smo mi satkani od različitog vaspitanja, uverenja, iskustava. Samim tim, retko kada će nam i boja kojom obojimo ono što doživimo biti ista. U zavisnosti od konteksta, isti događaj i mi sami doživimo na različite načine.

Ne postoje prave ili pogrešne emocije. Ne postoji korisno ili štetno iskustvo po nas. Ne proživljava neko bolje, a neko lošije ono što mu se dešava. Svako prolazi i interpretira životna iskustva na svoj način, u skladu sa sobom i svojim uverenjima. Korisnije je kada je fokus na razumevanju, prihvatanju i korigovanju sopstvenih uverenja nego na kritikovanju i upoređivanju sa drugima. Funkcionalnije za nas je ukoliko razmislimo o tome šta nam dobro može doneti ili nam je donelo iskustvo koje smo doživeli. Šta smo naučili o sebi? Šta ćemo u sličnim situacijama uraditi drugačije? Na koji način nam pomaže osećaj koji imamo?

Nekada možemo i promeniti fotelju iz koje posmatramo situaciju i sebe u njoj. Tada je možemo doživeti potpuno drugačije, a često i manje negativnom i štetnom po nas. Što je boja kojom obojimo događaj vedrija, bićemo otvoreniji za življenje i prepoznavanje mogućnosti za dolaženje do sreće ili cilja.

Život je više sastavljen od izazova, a manje nesreća ili problema. Izazov nosi sa sobom mogućnosti i veru u sopstvene snage, a ne isključuje neprijatne emocije koje dođu i prođu. Dopustite sebi da se snađete i vidite svoje kapacitete. Na taj način ćete kvalitetnije živeti. Ja se time vodim. Vi odaberite za sebe.

Ukoliko poteškoću ne možete da prevaziđete sami, nemojte se stideti da potražite pomoć psihoterapeuta. Možete mi se javiti na e-mail adresu koja se nalazi ispod teksta. Ono što vas čini čovekom, između ostalog, jeste i potreba da potražite pomoć kada procenite da vam je potrebna.

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični psihoterapeut i partnerski savetnik

e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com