Da li „ja ću se snaći“ čini najvažniji deo našeg optimizma?

 “Šta ako me on ostavi?”

“Šta će onda biti?”

“Ne znam šta će biti, ali znam da ja to neću podneti.”

“Zamisli da se to već desilo. Kako se osećaš?”

“Tužno. Jako tužno. Možda i besno. Na njega.”

“Da li ima ljudi oko tebe koji su ti podrška?”

“Ima. Ne mnogo, ali ima.”

“Da li postoji još nešto što ti pomaže da lakše podneseš tugu?”

“Da. Tu je posao, trening, muzika…”

“Da li sada misliš da ćeš ipak podneti tugu koju osećaš?”

Živimo u eri u kojoj je optimizam veoma poželjna osobina ili način razmišljanja. Verujem da i vi često čujete krilatice “Misli pozitivno” ili “Ne dozvoli da te negativne emocije obuzmu” itd. Šta nam ovako nametnuti optimizam donosi? Potiskivanje emocija, lažno predstavljanje, neiskrenost, gubitak poverenja i bliskosti. U moru definicija optimizma, ja sam izabrala jednu koja je udahnula iskrenost i nadu u nas same.

Da li se nekada, kao moja klijentkinja, zapitate hoćete li nešto moći da podnesete? Pod to “nešto” najčešće se podrazumevaju neprijatne emocije koje doživljavamo. Da li ih se nekada uplašite?

Strah od neprijatnih emocija je naučen. Razlikuje se od kulture do kulture, od porodice, do porodice. Negde su tuga, strah, bes, ogorčenost sastavni deo bića. Kod nekoga se duže zadrže, kod nekoga kraće. Kod svih ljudskih bića dođu i prođu. Kao i pozitivne. Što ih se više plašimo, duže će biti prisutne. Ići će kao senka za nama sve dok ne stanemo i pružimo im ruku. Kada im pružimo ruku, mi ih tek tada možemo pitati zašto su tu. Odgovori će učiniti da brže prođu.

Zabrane na neprijatna osećanja smo najčešće dobijali u detinjstvu od značajnih odraslih iz našeg okruženja. Prosto, poruke o emocijama (izgovorene ili ne) su deo vaspitanja. Uvek pod velom najbolje namere i s ljubavlju. U odrasloj dobi mogu da “koče” procese razumevanja sebe, svog ponašanja i svojih želja. Tu su i rukovode našim ponašanjem, ali mi ne znamo kako.

Razmislite. Da li vam je izražavanje neke emocije bilo zabranjeno u detinjstvu? Da li ste dobijali kritike kada pokažete da se osećate ljuto, tužno, uplašeno? Koje značenje te emocije imaju? Šta one govore o vama?

Kada odrastemo ili bolje rečeno, kada sazrimo, shvatimo da je svako naše osećanje, stanje, raspoloženje prihvatljivo. Neće nam naškoditi. Ojačaće nas. Naučiće nas da sve možemo da podnesemo i učinimo boljim. Da uz pomoć svakog osećaja postajemo zreliji, empatičniji, jači, samosvesniji i bolji ljudi. Zamislite koliko je površno uvek biti srećan? Osim što je površno, služi se i potiskivanjem i poricanjem naše suštine i lepote života.

Gledano iz drugog ugla na optimizam, možemo ga i ovako opisati. Umesto što govorite sebi kako morate uvek biti srećni, bolje recite “Šta god da se dešava, šta god da osećam, ja ću se snaći”.

Primeri za lični rad:

1. Ukoliko ostanem bez nekoga koga volim, ja ću se osećati __________, ali ću se snaći tako što ____________________________________________________________________ .

2. Ukoliko ostanem bez posla, osećaću se _________, ali ću se snaći tako što ______________________________________________________________________ .

3. Ukoliko mi ne ide onako kako sam planirao/la,osećaću se __________, ali ću se snaći tako što ću _________________________________________________________________ .

4. Ukoliko dobijem kritiku koja nije osnovana, osećaću se _________, ali ću se snaći tako što ću ____________________________________________________________________ .

5. Napišite sami svoj primer ___________________________________________________.

Ukoliko poteškoću ne možete da prevaziđete sami, nemojte se stideti da potražite pomoć psihoterapeuta. Možete mi se javiti na e-mail adresu koja se nalazi ispod teksta. Ono što vas čini čovekom, između ostalog, jeste i potreba da potražite pomoć kada procenite da vam je potrebna.

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični psihoterapeut i partnerski savetnik

e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com