Porodica je baza svakog
čoveka. Ukoliko je funkcionalna, porodica predstavlja našu sigurnu luku,
utočište, podršku i polje za učenje međuljudskih odnosa. Onako kako u
detinjstvu razumemo odnose i relacije u našoj porodici, razumećemo i kasnije u
životu odnose sa drugim ljudima. Način na koji tražimo ili definišemo bliskost,
pažnju, podršku, konflikt, distancu, kompromis ili vernost u relacijama sa
ljudima, u velikoj meri se preklapa sa odnosima koje imamo sa članovima naše
porodice.
Odnosi u sibling
subsistemu, red rođenja i pol, pored genetike, u velikoj meri određuju u kakvu
će osobu dete izrasti. Razmislite o svojoj porodici porekla. Da li vaš red
rođenja ima veze sa ulogom koju ste dobili u svojoj porodici? Da li, danas, tu
istu ulogu imate i u nekoj drugoj relaciji (partnerskoj, roditeljskoj,
prijateljskoj…)?
Postoji jedno
univerzalno roditeljsko uverenje za koje ne bismo baš mogli reći da je tačno.
Verujem da često čujete roditelje koji kažu da se prema svoj svojoj deci
ponašaju isto. Šta mislite, da li se roditelji isto ophode prema prvorodjenom i
svakom sledećem detetu? Da li svi mi u životu isto pristupamo situaciji sa
kojom se prvi put susrećemo i onoj koju smo već iskusili?
Red rođenja deteta
sasvim sigurno utiče ne samo na roditeljsku angažovanost, nesigurnost,
očekivanja, posvećenost, već i na ulogu koja mu je u okviru porodice dodeljena.
Najčešće roditelji, zbog toga što se prvi put susreću sa novom ulogom,
vaspitanju prvog deteta pristupaju sa velikom ambicijom, željom i anksioznošću
da nešto ne pođe naopako. Sa svakim sledećim detetom, anksioznost opada,
sigurnost se pojačava i prepoznavanje detetovih potreba postaje manje stresno
za roditelje.
Srednje dete ima
karakterističnu ulogu u porodičnom sistemu. Pitanje koje srednja deca, na
nesvesnom nivou, sebi mogu postaviti jeste “Nisam najmlađi, nisam najstariji,
koja je moja uloga?” Srednje dete se ne oseća posebno u svojoj porodici. Tu
ulogu imaju najstarije i najmlađe dete. Zbog toga, ono nema jasnu definiciju
toga šta se od njega očekuje, u čemu je dobar i šta je ono što ga čini posebnim
u odnosu na drugu decu. Naravno i ova uloga može da varira u odnosu na
okolnosti u porodičnosm sistemu, usled razvoda, smrti jednog od roditelja, dece
ili življenja u višegeneracijskim porodicama.
Baš zato što im uloga,
po njihovom mišljenju, nije posebna i ne zahteva punu pažnju roditelja, srednja
deca razvijaju veoma dobre socijalne veštine, kroz koje procenjuju svoju
vrednost i pronalaze svoju posebnost. Zbog konstantnog rivalstva oko pažnje sa
najstarijim i najmlađim detetom, ono često razvija borbeni duh i želju za
uspehom. Upravo zbog svog osećaja neposebnosti ova deca budu veoma uspešna i
snalažljiva jer, od malena, kroz odnose u porodici i sibling relacijama, nauče
da se bore za sebe, zadovoljenje svojih potreba i pažnje.
Ono što je često, a što
roditelji nkada ne prepoznaju, jeste upravo buntovan stav srednjeg deteta kojim
on dobija pažnju uglavnom svih članova svoje porodice, a ponajviše roditelja.
Generalno deca, pa i srednje dete, svaki osećaj nedovoljne pažnje roditelja
iskazuju indirektno, kroz buntovno ponašanje. Deca su veoma mudra, pa tako
znaju da prepoznaju koji obrazac ponašanja za privlačenje pažnje roditelja
“pali” i upravo njega, svaki put kada im ista prifali, ponavljaju. Setite se
ovoga svaki put kada vam je dete buntovno, bez obzira na njegov red rođenja, i
razgovarajte sa njim o tome.
Ono što je veoma bitno
jeste da će redosled rođenja roditelja uticati na to kako roditelj procenjuje i
razume svoje dete i njegovo ponašanje. Ukoliko je roditelj srednje dete u
svojoj primarnoj porodici, on će buntovništvo svog srednjeg deteta proceniti
kao opravdano, dok će prvorođena majka isto to ponašanje videti kao razmaženo i
nepotrebno burno reagovanje.
Učinite svako svoje
dete posebnim, jer ono to zapravo i jeste. Dodelite mu jedinstevnu ulogu,
upišite ga na sport koji će samo on da trenira u porodici. Zadajte mu zadatke
koje neće imati niko drugi, pa ga nakon njihovog obavljanja pohvalite. Učite
svoju decu da međusobno budu bliska, da se podržavaju, pomažu jedni drugima i
shvate da bez obzira koji su po redu rođenja imaju posebno mesto u vašem
životu.
Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik
Izvor: blog.superskola.rs
Zabranjeno je kopiranje tekstova bez dozvole autora.
Нема коментара :
Постави коментар