Gde je vaš fokus?

Da li ste i vi jedna od onih osoba koju češće preokupiraju poteškoće, brige, nepravde ili lepota, dobrota, ljubav? Zašto se to dešava, kada svi težimo ka tome da budemo srećni? Mi ustvari želimo da budemo srećni, a sabotiramo sebe u težnji da tu sreću dostignemo.

Kada mi dete ili adolescent dođu na psihoterapiju, volim da budem kreativna u definisanju fokusiranja naših misli, pa na belom papiru nacrtam jednu malu crnu mišiju rupu. Onda taj papir stavim na sto ispred njih i kažem „Posmatrajte ovaj papir 5 minuta“. Nakon 5 minuta ih pitam u šta su tačno gledali. Većina njih odgovori „U crnu rupu“.

Zašto se malo njih fokusira na beli papir? Šta mislite?

Postavila sam i deci isto pitanje, kažu „Crna rupa je upečatljivija, odvlači nam pažnju“.

Naša kultura je takva da kroz vaspitanje, a i vlastitim primerom, učimo decu da više pažnje posvećuju poteškoćama, brigama, nepravdi, a manje onom lepom što se dešava oko njih i u njima. Time im šaljemo poruku da je „crna rupa“ mnogo važnija od „belog papira“. Kako onda da očekujemo da znaju sebe učiniti srećnim kada porastu?

Preneto na ponašanje, šta vam više privuče pažnju, čovek problematičnog ponašanja ili dobronameran, kulturan čovek? U školskom sistemu, deca sa neprilagođenim ponašanjem su u fokusu pažnje kako nastavnika, tako i vršnjačke grupe. Ona talentovana, inteligentna, kulturna deca slabo dolaze u centar bilo čije pažnje.

Da li su i vas učili da se pohvala, dobrota, ljubav podrazumevaju, o njima nema šta puno da se kaže, dok se kritikom i ukazivanjem na loše stvari popravljamo mi i ovaj svet?

Šta vam se danas lepo desilo? Šta ste vi danas lepo, plemenito, korisno za sebe i druge uradili? Da li možete da se setite? Kada se setite nemojte reći ono „Da, ali...“. Time manju vrednost dajete lepoti. Zadržite fokus na lepom, razmišljajte o tome šta ono za vas znači, kako se osećate zbog toga...

Vežbanjem sebe da se fokusiramo na pozitivne stvari, uz zadržavanje efikasnih strategija za rešavanje poteškoća kada se pojave, bez ignorisanja ili potiskivanje, učimo sebe da i u relacijama sa drugim ljudima i čanovima svoje porodice vidimo ono što je pozitivno, što oplemenjuje naše odnose, čini ih funkcionalnim.

 Učite sebe da ne gospodare misli vama, nego vi njima. Nema veze i ako ste naučili drugačije. Fokusiranje pažnje i usmeravanje misli je veština koja se uz želju, motivaciju i trud može naučiti i doneti vam mnogo više životne radosti i zadovoljstva.

Rastite, razvijajte se, budite bolji za sebe i svoju okolinu!


Ukoliko poteškoću ne možete da prevaziđete sami, nemojte se stideti da potražite pomoć psihoterapeuta. Možete mi se javiti na e-mail adresu koja se nalazi ispod teksta. Ono što vas čini čovekom, između ostalog, jeste i potreba da potražite pomoć kada procenite da vam je potrebna.

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični psihoterapeut i partnerski savetnik

e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com