Da li, zapravo, mi kreiramo svoj život ili ne?

Ležim na plaži okružena dragim ljudima. Uživam u razgovoru, Suncu, zvucima talasa. Kako je divno okrenuti na off dugme ciljeva, planova, poduhvata, stresova. Makar na kratko. Gledajući decu koja trčkaraju po plaži i dozivaju svoje roditelje, počinjem da razmišljam o prvoj asocijaciji iz detinjsva koja je vezana za more i plažu. Krofne. Nešto što je uvek stizalo u pravo vreme, baš kada ogladnim, sa divnim mirisom šećera u prahu i pekmezom od kajsije. Velika krofna, a ja mala. Nikada nisam znala kako da zagrizem, a da mi ne ispadne pekmez iz rupe u sredini. Slatke muke. Baš bih sada pojela jednu takvu krofnu, a nisam ih viđala po plažama poslednjih godina. Sada su modernije američke krofnice, ali nije to ono što ja želim. Svoju želju, sa sve sočnim detaljima u opisivanju, iznesem prijateljima koji počnu da se smeju, jer, za ime boga, takve krofne više ne postoje. Potpuno sam out. Predlažu mi da kupim američke, ali ja odbijam. Upravo tada, pored naših ležaljki, prolazi sredovečna žena, izuzetno crne puti, obučena u bele bermude i zamislite-prodaje baš onakve krofne kakve sam ja želela. Mojoj sreći nije bilo kraja.

Da li mi, zapravo, pristajemo na ono što ne želimo, samo zato što ne verujemo da i dalje postoji ono do čega nam je istinski stalo?

Koliko puta u životu vam se desilo da pristanete na nešto što nije u potpunosti vaš san, samo zato što se uplašite neizvesnosti, neuspeha ili osude? Stah je, iako veoma korisna emocija u mnogim situacijama, blokirajuća za ostvarenje velikih ciljeva u životima mnogih ljudi. Zbog straha od osude ostajemo u odnosima koji nas ne ispunjavaju, biramo parnere, koji možda nisu pravi, za očeve svoje dece zbog straha od prolaznosti ili osude sredine u kojoj živimo. Ostajemo na poslu na kome se profesionalno ne razvijamo zbog straha da nećemo naći bolji.

Ključno pitanje jeste da li vi zaista želite ono što priželjkujete da vam se desi? Kada nešto jako želite, ništa vas ne može sprečiti da to i ostvarite. Možda ne odmah, ali korak po korak i cilj je u vašim rukama.

Ukoliko verujemo da nismo vredni ljubavi, da ne zaslužujemo uspeh ili nismo sposobni da dođemo do cilja, ostvarenje naših želja može biti blokirano. Nefunkcionalna uverenja ili blokade mogu sprečiti naše želje, motivaciju i upornost da nas vode na putu rasta naše ličnosti. Zato, pre nego što poželite nešto, uvek proverite kakva su vaša očekivanja od sebe ili situacije. Da li, kada zamislite sebe u trenutku u kome ostvarujete želju, osećate sreću, zadovoljstvo, ponos, ispunjenost? Da li istinski verujete da je ostvarenje onoga što zamišljate vrednost koja vam je važna u životu?

Želja, vera i prihvatanje dovode do akcija. Kada nešto zaista želite, verujete da vi to možete i da zaslužujete, mogućnosti i putokazi će vas voditi ka akciji, poduhvatima i rešenjima, tj. ka upravo onakvom životu kakav želite da izgleda.

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični psihoterapeut i partnerski savetnik

e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com