Da li se sa neprijatnom emocijom moramo boriti da bi ona nestala?

Često se u svojoj psihoterapijskoj praksi susrećem sa ljudima koji doživljavaju neprijatne emocije i ne znaju šta će sa njima. Kada ih upitam „Šta bi mogao da uradiš, pa da ova neprijatna emocija nestane?“, najčešće dobijem odgovor „Da se borim protiv nje.“

Da li je to dobar put ka ličnom miru i spokojstvu? Da li je uvek borba koristan način suočavanja sa neprijatnostima?

Šta bi bilo da se suočimo sa tim da neprijatna emocija postoji, trenutno je osećamo, ona ima svoju svrhu, ali smo mi ok sa tim? Razumemo zašto je osećamo i zajedno sa njom činimo i dalje sve ono što nam je u životu važno. Kao kada se čovek boji da vozi kola, oseća strah, ali ipak vozi, jer želi da bude samostalan, da ne zavisi ni od koga, bez obzira što strah sedi na suvozačevom mestu, pored njega.

Ono što je sigurno jeste da će neprijatna emocija nestati. U nekim situacijama možda neće nestati u potpunosti, ali će smanjivati svoj intenzitet i na kraju će postati podnošljiva.

Većina ljudi je kroz iskustvo naučila da za svaki problem nađe rešenje, tj. da se bori protiv svega što ga remeti u dolaženju do cilja i na kraju izbori.

Kada je reč o emocijama, da li je to moguće? Jeste li probali? Da li prilikom borbe, emocija nestane ili bude samo potisnuta?

Ukoliko ne želimo nešto da osećamo i ne poznajemo drugi način kako sa tim da se nosimo, osim da se borimo protiv, mi možemo koristiti potiskivanje i biti uspešni. Uspešni na neko vreme. Na duže staze, potiskivanje radi protiv nas. Potisnute emocije, kao lopta pod vodom, u jednom trenutku iskoče iznad vode i to mnogo više nego što bi bio slučaj da ih nismo potiskivali. Jave se u vidu psihosomatskog oboljenja, burnih i nekontrolisanih reakcija u situacijama koje su bezazlene, čestih konflikata u međuljudskim odnosima...

Ono što je početak procesa prihvatanja sopstvenih emocija, a posebno neprijatnih, jeste zapitati se „Odakle ova moja ljutnja, strah, bes, tuga potiče? Čemu ona služi?“ Kada razumemo sebe, svoje emocije i reakcije, lakše nam je da ih prihvatimo i pustimo da same prođu. Onda opet dođu, mi ih razumemo i prihvatimo i one prođu. I u svakoj narednoj situaciji upalimo isti mehanizam.

Postoji jedan odličan klip na Youtube-u u kome je život svakog čoveka prikazan u vidu šahovske table. Crna polja su neprijatne emocije, a bela polja su prijatne. Da li mi možemo da menjamo boju tih polja ili možemo samo da prihvatimo da se život sastoji i od jednih i od drugih? Kako bi igrali šah da su sva polja bela?

Prihvatite sebe, svoja osećanja i budite OK sa njima. Trudite se da živite u skladu sa svojim vrednostima, a emocije... one dođu i prođu.

Ukoliko poteškoću ne možete da prevaziđete sami, nemojte se stideti da potražite pomoć psihoterapeuta. Možete mi se javiti na e-mail adresu koja se nalazi ispod teksta. Ono što vas čini čovekom, između ostalog, jeste i potreba da potražite pomoć kada procenite da vam je potrebna.

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični psihoterapeut i partnerski savetnik

e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com