Najveća sreća u životu jeste osećaj da smo voljeni

„Najveća sreća u životu jeste uverenost da smo voljeni- voljeni zbog toga kakvi jesmo ili još više, uprkos tome kakvi jesmo“- rekao je Viktor Igo. Šta vi mislite o ovome? Šta je za vas najvažniji osećaj u međuljudskim odnosima?

Ukoliko pažljivo pročitate izjavu videćete da je najvažnija od svega vaša percepcija odnosa. Mnogo važnija od onoga što drugi vide ili kažu. Uverenost, utisak ili osećaj voljenosti, bliskosti, vernosti, poštovanja, podrške, sugurnosti jeste baza koja čini odnos stabilnim i zrelim.

Da li u vama važnim odnosima postoji samo pozitivna energija i prijatne emocije? Da li samo tada vrednujete međuljudski odnos kao kvalitetan i funkcionalan?

Dešava se da u toku bračne terapije čujem uverenja partnera kao što su: „Čim se ovoliko često svađamo mi se ne volimo. Ko još oseća ljutnju prema onome koga voli?“

Uverenje da su neprijatne emocije i konflikte situacije vezane samo za odnose u kojima nema ljubavi i bliskosti je iracionalno. Konflikti iz kojih izađemo sa konstruktivnim rešenjem nam pomažu u postavljanju granica, čuvanju svog integriteta i ostvarivanju još veće bliskosti time što otvoreno izaražavamo svoja osećanja.

Vrlo je važno razmisliti o tome na koji način mi definišemo vrednosti poput prihvatanja, vernosti, poštovanja, sigurnosti itd. Način na koji ih mi razumemo, ne znači da je univerzalan. Moguće da ih ljudi koji su sa nama u odnosu, ne definišu na isti način. Razlog ulaženja u sukob može biti neiskomunicirana razlika u pokazivanju i potrebi za bilo kojom od vrednosti koje su nam važne u međuljudskom odnosu.

Jedan iskusan psihoterapeut mi je rekao nešto što smatram jako važnim za svaki odnos. Šta vam je važno da imate u odnosu u kome se osećate prijatno, slobodno, prihvaćeno? Da li možete da definišete šta je to? Ne tražim od vas da to bude lista vrednosti, nego samo jedan osećaj bez koga ne biste smatrali odnos vrednim vašeg truda? Kada razmislite, pa date sebi odgovor, promislite da li ta vrednost postoji u odnosima koje smatrate važnim. Korisno je znati da ukoliko imamo jednu, najvažniju vrednost, sve ostalo možemo prihvatiti ili uskladiti unutar te važne relacije.

Da li vi razgovarate sa ljudima koje volite o tome šta je njima važno u odnosu sa vama? Šta uopšte dobijaju od vas što ih čini voljenim? Refleksija onoga što dajemo u velikoj meri nam može pomoći da odnose činimo funkcionalnim, otvorenim i lekovitim. 

Kada damo dozvolu sebi da otvoreno govorimo o svojim osećanjima pred nekim ko nam je važan, mi zapravo dajemo jasne znake i pravimo prijatnu i sigurnu atmosferu da se i taj neko oseća slobodan da ispolji svoja osećanja. Sigurnost da naša osećanja neće biti zloupotrebljena čini odnos stabilnim i dugotrajnim.

Da se vratimo na početak. Na nešto što je baza, temelj, krov ili kako god to želite da nazovete u ovoj našoj temi. Pre nego što počnemo uopšte da razmišljamo o međuljudsim odnosima i osećaju voljenja od strane drugih ljudi, vrlo je važno zapitati se: „Da li mi sebe prihvatamo takve kakvi jesmo ili uprkos tome kakvi jesmo?“

Da vas neko ko vas ne poznaje pita: „ Ko ste vi? Kakva ste vi osoba?“ Šta biste mu rekli? Da li biste spomenuli svoje vrline i mane ili samo jedno od ta dva? Kada prihvatimo i zavolimo sebe, tek tada ćemo dati sebi dozvolu da nas i drugi zavole.

Najvažniji odnos u našem životu jeste odnos sa sobom. Kada imamo osećaj da volimo sebe, onda možemo da gradimo funkcionalne i prijatne odnose sa drugim ljudima.  

Ukoliko poteškoću ne možete da prevaziđete sami, nemojte se stideti da potražite pomoć psihoterapeuta. Možete mi se javiti na e-mail adresu koja se nalazi ispod teksta. Ono što vas čini čovekom, između ostalog, jeste i potreba da potražite pomoć kada procenite da vam je potrebna.

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični psihoterapeut i partnerski savetnik

e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com