Na vrata savetovališta
ušla je mlada, lepa devojka, vidno zabrinutog izraza lica. Za njenih 19 godina,
izgledala je mnogo mlađa, infantilna, sa protezom na zubima. Prvo što je
izgovorila bilo je:
-
„Izgubila sam kontrolu nad svojim
životom.“
-
„Tako se osećate?“- kažem joj.
-
„U pravu ste, tako se osećam.“
-
„Šta to znači izgubiti kontrolu nad
životom?“
-
„Eto na primer, ne znam koji fakultet
da upišem. Zbunjena sam, a neko ko je zbunjen sigurno nema kontrolu nad
životom.“
-
„Kako zamišljate da izgleda čovek
koji ima kontrolu nad životom?“
-
„U svakom trenutku zna šta radi,
donosi odluke lako, ne greši...“
-
„Mislite, pusti život da se dešava?“
-
„Ne. Svaki put kada sam pustila da mi
se život dešava, desilo se nešto loše.“
-
„Šta ste uradili u trenutku kada se
desilo to nešto neplanirano? Kako ste odreagovali?“
-
„Nisam odgreagovala uopšte. Samo sam
plakala. Mama mi je mnogo pomogla tada.“
.
.
.
Šta vi mislite da je
kontrola nad životom? Da li ste nekada osećali da ste je izgubili? U kom
trenutku se to desilo?
Svako od nas je nekada zbunjen, neodlučan, nesiguran, sklon
greškama. Posebno u trenutcima ili pri donošenju odlukama koje su nam jako
važne. Nekada se osećamo nespremni, nekompetentni, nedovoljno jaki ili
snalažljivi u situacijama koje su nam nepoznate. Sva nabrojana ili slična ponašanja i osećanja nam koriste na putu
sazrevanja. Kako bismo spoznali trenutak
da nešto možemo, ako ne upoznamo i sopstvenu nesigurnost?
Ukoliko imate uverenje, kao moja klijentkinja, da je čovek
koji ima kontrolu nad svojim životom iliti samopouzdan čovek onaj koji lako
donosi odluke ili ne greši, sigurna sam da taj ideal nikada nećete dostići, pa
samim tim nikada ni nećete imati osećaj da imate kontrolu nad svojim životom.
Volim da pojam kontrole objasnim kroz slikovit primer dva
kruga. Jedan manji koji je u unutrašnjosti drugoga većeg. U većini slučajeva
dam klijentima skicu i olovku da ispišu šta u svom životu mogu, a šta ne mogu
kontrolisati. Ono što mogu napišu u manjem, a što ne mogu u većem krugu. Ono
što je važno, a do čega dođemo ovom slikovitom tehnikom jeste to da većinu
životnih događaja koje se ne tiču našeg ponašanja, misli i osećanja, mi zapravo
ne kontrolišemo. One nisu u našoj moći.
Naša očekivanja su nekada na visokom nivou, čak možda i u
kategoriji idealizacije baš u „krugu koji ne možemo da kontrolišemo“. To može
biti ok jedino onda kada znamo da redefinišemo očekivanja onda kada shvatimo da
ne mogu biti ostvarena baš na tom nivou na kom smo mi zamislili da budu.
Moje pitanje klijentkinji sa početka teksta koje je glasilo „Šta ste uradili u trenutku kada se desilo
to nešto neplanirano? Kako ste odreagovali?“ jeste zapravo suština upravo
željenje kontrole ove devojke. Ukoliko
pustimo da se život dešava, pri tome ne gubeći želje, ali i akcije dolaženja do
cilja, a dopustimo sebi da redefinišemo očekivanja ukoliko nešto ne ide po
planu, tek onda ćemo osećati da imamo kontrolu nad životom.
Kada verujete da ćete
se snaći u svakoj situaciji u koju vas život dovede, bez obzira koliko se u
startu zbunite, spetljate, budete nesigurni, onda ćete moći da imate osećaj
mira, tj. kontrole kojoj svaki čovek teži.
Kontrola je
isto što i optimizam. Ne optimizam kao verovanje da će sve na kraju biti dobro
po nas, već optimizam kao verovanje da ćemo se mi na kraju snaći bez obzira na
nepredviđene okolnostii koje nam život spremi.
Ne budite previše strogi prema sebi. Dopustite sebi da budete
zbunjeni. Tek kada dopustite sebi da se tako osećate, moći ćete da dođete do
mudrosti i fleksibilnosti koja nas vodi u mir i samopoudanje.
Ukoliko poteškoću ne možete da prevaziđete sami, nemojte se stideti da potražite pomoć psihoterapeuta. Možete mi se javiti na e-mail adresu koja se nalazi ispod teksta. Ono što vas čini čovekom, između ostalog, jeste i potreba da potražite pomoć kada procenite da vam je potrebna.
master psiholog
porodični psihoterapeut i partnerski savetnik
porodični psihoterapeut i partnerski savetnik
e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com
Нема коментара :
Постави коментар