Ono što vas nervira kod drugih je ono što ne volite kod sebe

Sela sam na ugaonu garnituru u svojoj dnevnoj sobi sva iznervirana, ljuta, uvređena, začuđena. „Kako je mogao tako da me uvredi? Odakle mu pravo?“ Pustila sam muziku i pokušavala da se smirim, ali mi jedno nikako nije bilo jasno-zašto neko ko me dovoljno ne poznaje ima potrebu i smelosti da me uvredi? Nisam uspela da se smirim, jer nisam imala dovoljno smislen odgovor na ovo pitanje. „Obrnula sam ploču“. Zapitala sam se-zašto je MENE povredila ta njegova kritika? Da li u dubini duše mislim da je tačna? Razmišljajući o sebi i svojim kvalitetima, shvatila sam da njegova kritika nema osnova i da ja zapravo nisam ono što drugi ljudi govore o meni, već ono što ja mislim o sebi. Da ova njegova kritika verovatno ima veze sa njegovim načinom razmišljanja o sebi. Tek tada sam uspela da, rasterećena, nastavim dalje.

Da li se vama nekada desila slična situacija? Da li pokušavate druge ljude da ubedite u ono što verujete o sebi ili ih pustite da misle šta hoće o vama? Da li verujete da čovek govori o drugima ono što misli o sebi?

Bez obzira šta pričamo, koliko se trudimo da ostavimo dobar utisak, budemo dobar čovek, u očima drugih ljudi smo samo ono što oni kreiraju. Ukoliko neko ima, inače, iracionalno uverenje da su svi ljudi loši, neće nam baš poći za rukom da ga ubedimo kako smo mi dobra osoba. Kad-tad ćemo postati loši. Ono što možemo jeste da preispitamo svoja uverenja o sebi.

Šta bi dete koje smo bili reklo o čoveku kakvi smo postali? Zapišite zapažanja do kojih ste došli. Analizirajte jedno, po jedno i poverujte, ali zaista i čvrsto, u ono što na tom parčetu papira piše.

Razmislite, zbog čega nekoga kritikujete? Da li kritikujete svoje dete što nije brzo i vredno baš zbog toga što niste takvi ni vi? Da li prebacujete krivicu i odgovornost na svoje kolege zbog toga što, u suštini, mislite da ste vi odgovorni za neurađen posao?

Prihvatiti znači biti ok sa tim da nismo ni mi sami, drugi ljudi, a ni ovaj svet u potpunosti po našim merilima. Kada prihvatamo nesavršenosti, svoje, tuđe, ovoga sveta, mi zapravo lakše pronalazimo ono što nam koristi, čime se razvijamo i rastemo. Ukoliko mislite za sebe da niste baš brzi i vredni i znate da imate mnogo drugih kvaliteta, videćete i kod svog deteta,osim ove vaše osobine, kvalitete koje poseduje.

Fokus određuje naš razvoj. Ukoliko uspete da primetite i eliminišete ono što vam ne donosi razvoj i što vam ne koristi, a fokusirate se u mislima na ono što vas opušta, motiviše i donosi nove ideje, onda za sebe možete reći da ste mudri (samosvesni).

I još nešto. Drugi ljudi mogu reći sve o vama. Imaju pravo, dozvolu, smelost, prosto, mogu to da rade. Mi nismo sudije, ne delimo pravdu. Naša uloga jeste da razmislimo da li je to što neko govori o nama tačno ili nije. Da li on kritikom želi da potvrdi neko svoje uverenje? Što je naša slika o sebi čvršća i jasnija, strelice koje lete ka nama će se odbijati.

Volite sebe i druge bez osuđivanja. Videćete koliko je život lepši.

Ukoliko poteškoću ne možete da prevaziđete sami, nemojte se stideti da potražite pomoć psihoterapeuta. Možete mi se javiti na e-mail adresu koja se nalazi ispod teksta. Ono što vas čini čovekom, između ostalog, jeste i potreba da potražite pomoć kada procenite da vam je potrebna.

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični psihoterapeut i partnerski savetnik

e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com