Biti srećan u pesimističnom svetu

Ukoliko upalite televizor, otvorite novine ili posetite bilo koju od društvenih mreža verujem da ćete primetiti pesimističan i obeshrabrujuć stav prema životu. Kao da je odjednom u našoj svesti postao dominantan negativan ugao gledanja na svakodnevicu.

Generalno gledano, mogli bismo se zapitati-Da li je negativan stav prema životu nama plasiran ili smo mi poslali poruku da je u našoj svesti takav stav dominantan?

Bez obzira koji bio odgovor na prethodno pitanje, nešto što zvuči ohrabrujuće jeste da se svaki stav, kao i ugao sagledavanja, može menjati. Ono što je mnogo funkcionalnije od prepuštanja negativnosti jeste razmisliti o tome kako da sebe učinimo srećnim.

Biti srećan za svakog od nas znači nešto drugo. Ono što je potrebno, na početku ovog našeg optimističnog procesa, uraditi jeste zapitati se- Šta za mene znači sreća? Da li sam sada srećan? Kako razmišljam, šta govorim i radim kada sam srećan?

Pre nego što počnete da radite na sebi i svom doživljaju sreće, vrlo je bitno da sa sobom budete na ti. Bez poznavanja sebe, svojih uverenja, želja, potreba i svojih mogućnosti, nije moguće biti zadovoljan i optimističan.

Mi često imamo negativna uverenja prema sebi, životu i ljudima, koja smo usvojili kroz iskustvo ili kroz roditeljske poruke koje smo u detinjstvu dobijali.

Neka od negativnih uverenja mogu biti:

Prema sebi:

            Ja ne zaslužujem ljubav
    Nisam vredan pažnje
    Nemam dovoljno sposobnosti da se izborim sa životnim zadacima

Prema životu:

           Život je težak
     Život čini više poteškoća nego zadovoljstava
     Život se dešava mimo moje želje

Prema ljudima:

           Svi ljudi su loši
     Niko ne sme da vidi moje slabosti
     Pravi prijatelji ne postoje

Razmislite. Da li imate neka od ovih ili druga negativna uverenja? Koliko su ona funkcionalna za vas i vašu sreću? Koliko su ona realna i kojim uverenjima bi mogli da ih zamenite?

Na primer. Da li su stvarno svi ljudi loši ili je to samo stvar našeg perfekcionističkog ugla gledanja na ljude? Da li i mi grešimo i da li to znači da smo i mi loši? To što se drugi ne ponašaju onako kako mi očekujemo ne znači da su loši. Svi smo mi drugačije vaspitani, sistem vrednosti i izražavanje emocija nam je različit, a ponašanje je uslovljeno svim ovim elementima. Razumevanjem i prihvatanjem različitosti počinjemo više da volimo, a manje da osuđujemo i procenjujemo, što doprinosi našem osećaju sreće i zadovoljstva.

Svako od nas na sebi svojstven način dolazi do promene, sreće i spokojstva. Odgovore na pitanja sami oblikujemo. Svaki put kada naiđete na neko pitanje koje vam narušava sreću, potrudite se da razumevanjem i pozitivnim stavom odgovorite na njega. Smestite odgovor u neku od fioka vašeg uma i nastavite dalje. Samo vi stvarate i održavate svoju sreću. Ne dozvolite da vam je bilo šta naruši.

Razmislite i redefinišite svoja uverenja. Radite na svojoj sreći.

1.      Da li postavljam prioritete u odnosu na svoj sistem vrednosti ili na osnovu onoga što mi društvo     nalaže?
2.     Da li više kritikujem ili hvalim sebe i ljude koje volim?
3.     Da li tokom dana imam pola sata vremena za lična  zadovoljstva?
4.     Da li kritiku shvatam kao drugi ugao gledanja ili kao uvredu?
5.     Da li pre spavanja pomislim na sve ono dobro što sam u toku dana uradio/la?
6.     Da li svojim razmišljanjem doprinosim ličnom osećaju zadovoljstva?
7.     Da li može sve biti pod mojom kontrolom ili nešto treba pustiti da teče svojim tokom?
8.     Da li upoređujem svoj napredak sa napretkom drugih ljudi ili sa sobom u prethodnom         periodu?
9.     Da li negujem podržavajuće odnose sa bliskim ljudima?
10.     Da li zaslužujem da budem srećan/na?

Kao što kaže mudri A. Šopenhauer „Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!“ 


Ukoliko poteškoću ne možete da prevaziđete sami, nemojte se stideti da potražite pomoć psihoterapeuta. Možete mi se javiti na e-mail adresu koja se nalazi ispod teksta. Ono što vas čini čovekom, između ostalog, jeste i potreba da potražite pomoć kada procenite da vam je potrebna.

 

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični i partnerski savetnik

e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com