Da li se deca ponašaju najspontanije u prisustvu svojih majki?

Da li vam je poznata rečenica „Dete je bilo veoma dobro i saradljivo dok nije ugledalo majku na vratima. Kako je ona došla, detetovo ponašanje se potpuno promenilo.“?

Bilo da ste majka ili ćete tek postati, verujem da ste se našli u situaciji da vidite dete koje „pravi dramu“ kada ugleda majku. Da li ste došli u situaciju da okrivite majku i da pomislite kako nije dobro vaspitala svoje dete?

Ono što je karakteristično za odnos majke i deteta jeste prvenstveno bezuslovna ljubav koju dete, ukoliko je odnos adekvatno uspostavljen, u potpunosti oseti. Tamo gde postoji bezuslovna ljubav, postoji i prihvatanje drugog ljudskog bića onakvog kakav jeste. 

Pričom o drugima-pričamo o sebi

Da li ste nekada obratili pažnju na to kako u svakodnevnoj komunikaciji opisujete druge ljude? Na koji način govore o drugima ljudi sa kojima dolazite u kontakt?

Ukoliko čujete da neko konstantno kritikuje druge ljude, negativno procenjuje njihova ponašanja, žali ih, prašta i razume ili uspeva da izvuče dobro iz svakog čoveka, znajte da na taj isti način procenjuje i sebe.

Naše mišljenje o sebi, drugima i svetu oko nas čini naša uverenja. Uverenja su pretpostavke, stečene u detinjustvu kroz iskustvo ili kroz učenje od nama bitnih ljudi, koje predstavljaju našu interpretaciju sveta. Mi na osnovu uverenja tumačimo sve što nam se dešava, sve što nas okružuje ili što možemo da očekujemo kao rezultat naših ili tuđih aktivnosti.

Novogodišnje želje i odluke. Da li je samo to simbolika praznika?

Sve nas polako hvata praznična euforija. U ovom periodu godine kada se najviše slavi, svi mi razmišljamo o tome kako najlepše i najsvečanije da proslavimo ulazak u Novu godinu. Neki od nas su se usudili i da sumiraju utiske, postignuća, ostvarene i neostvarene želje u godini na izmaku. U zavisnosti od veličine i količine želja koje smo sebi postavili, zadovoljstvo onim što smo postigli je različito.

Ono što većina nas zaboravlja, obraćajući pažnju samo na sebe i zadovoljenje svojih potreba, jeste-Sa kim ćemo proslaviti sve ove radosne dane? Da li je ipak važnija porodica i ljudi koje volimo od svih površnih i kratkotrajnih zadovoljstava?

Najznačajnije pitanje koje sebi možete da postavite tokom praznika jeste- Da li ste i koliko sebe dali da održite skladne odnose pune ljubavi sa ljudima koje volite?

Kritika-drugi ugao gledanja

Kritika je jedan od segmenata komunikacije koji nosi sa sobom negativnu konotaciju. Kada kažemo kritika većina nas sigurno pomisli na uočavanje negativnog ponašanja, omalovažavanje, nametanje autoriteta i nadmoći… Nešto što zaboravljamo jeste da kritika nekada može biti korisna. U smislu da, ako je pravilno i umereno koristimo, može biti podsticajna za rast i razvoj osoba koje volimo.

Pričala sam sa poznanicom na temu kritike i ona mi je rekla:“Ja više volim da me kritikuju, nego da me hvale. Od pohvale ništa ne dobijam, konstruktivna kritika me tera da napredujem.”

U zavisnosti od toga koji metod vaspitanja su naši roditelji koristili, tj. da li su nas više podsticali kritikom ili pohvalom, u odraslom dobu, naš način komunikacije, prihvatanja i upućivaja kritike je različit.

ISTOST- težnja koja ne podstiče razvoj

Svaki čovek je individua za sebe. Jedinstven. Bez copy-paste varijante. Originalan i neponovljiv. Čovek je i društveno biće, teži životu u zajednici, voli da pripada, da deli, da doprinosi i stiče ugled u toj istoj grupi ljudi. Imam osećaj da se često ta naša jedinstvenost zapostavi, izgubi ili jednostavno uguši zbog velike želje za pripadanjem ili konformizmom.

Pitanje glasi. Kako će se neko ko teži istosti razviti, doprineti zajednici ili postići ugled? Kako će ostaviti pečat i dostići samoaktualizaciju ukoliko želi da bude isti kao i svi drugi?