Kritika-drugi ugao gledanja

Kritika je jedan od segmenata komunikacije koji nosi sa sobom negativnu konotaciju. Kada kažemo kritika većina nas sigurno pomisli na uočavanje negativnog ponašanja, omalovažavanje, nametanje autoriteta i nadmoći… Nešto što zaboravljamo jeste da kritika nekada može biti korisna. U smislu da, ako je pravilno i umereno koristimo, može biti podsticajna za rast i razvoj osoba koje volimo.

Pričala sam sa poznanicom na temu kritike i ona mi je rekla:“Ja više volim da me kritikuju, nego da me hvale. Od pohvale ništa ne dobijam, konstruktivna kritika me tera da napredujem.”

U zavisnosti od toga koji metod vaspitanja su naši roditelji koristili, tj. da li su nas više podsticali kritikom ili pohvalom, u odraslom dobu, naš način komunikacije, prihvatanja i upućivaja kritike je različit.

Postoje osobe koje mnogo bolje prihvataju kritiku od drugih. Njih kritika stimuliše i pokreće da razmišljaju o svojim postupcima. Oni znaju pravilno da upute kritiku, jer je upute konstruktivno i usmereno na ponašanje. Opet, sa druge strane, neke ljude stimuliše pohvala, motiviše ih i podiže im samopouzdanje, a samim tim i želju da se razvijaju i rade na sebi.

Da li ste se nekada zapitali koji ste vi tip? Da li vas više “gura napred” kritika ili pohvala? Koliko to oblikuje vaše odnose sa ljudima u okruženju u svim sferama života?

Nešto što treba razlikovati jeste konstruktivna od destruktivne kritike.

Ukoliko osobi do koje nam je stalo ukažemo na ponašanje koje nam smeta ili šteti kako njemu, tako i ljudima sa kojima komunicira i dolazi u kontakt, onda je to konstruktivna kritika. U principu, svaka kritika koja se odnosi na ponašanje, a ne na ličnost, upućena sa željom da pomognemo osobi sa kojom komuniciramo jeste konstruktivna.

Kritike tipa “ti si lenja”, “ti si zavidan”, “ti si bezobrazan” ili “ovo što si napisao ništa ne valja” su destruktivne kritike. Svaka izjava koja etiketira, omalovažava, ne objašanjava šta je pogrešno, čini ljude nesigurnim, uvređenim i postiđenim.

Često sam u prilici da čujem od ljudi koji ne upućuju pravilno kritiku opravdanje: “Pa, ja sam samo iskren, kažem uvek ono što mislim.” Postoji uvreženo mišljenje da ovakvo uverenje oslikava čvrst “fajterski” stav, visoko samopouzdanje i strogoću. Ono što treba reći jeste da je svaka kritika ili iznošenje mišljenja upućeno bez poštovanja tuđeg integriteta,osećanja i individualnosti nepravilno upućena kritika koja kvari međuljudske odnose. Itekako možemo biti iskreni i otvoreni, a da poštujemo prava drugih ljudi, bez vređanja i etiketiranja.

Šta da radimo u situacijama kada ne možemo da izbegnemo osobe koje nas konstantno, a uz to i nepravilno kritikuju? A toliko ih je, je l’ da?

Uverenje da svako ima pravo da nas vidi iz fotelje koja je njemu najudobnija može biti itekako korisno. Kritika je samo novi ugao gledanja na naše ponašanje iz koga mi sebe nikada nismo pogledali.

Da li nam to može pomoći da budemo bolji? To je već na nama. Ukoliko nas samo pokrene na razmišljanje, utoliko je već dobra. Kakav bi naš život bio da živimo ušuškani u svojim ukorenjenim uverenjima, mislima i ponašanjima?

Dobronamerna kritika koja se koristi umereno i u jednakoj meri kao i pohvala, može biti veoma korisna u vaspitanju, partnerskim, prijateljskim i svim drugim odnosima.

Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik

                                   Zabranjeno je kopiranje tekstova bez dozvole autora.