Pričom o drugima-pričamo o sebi

Da li ste nekada obratili pažnju na to kako u svakodnevnoj komunikaciji opisujete druge ljude? Na koji način govore o drugima ljudi sa kojima dolazite u kontakt?

Ukoliko čujete da neko konstantno kritikuje druge ljude, negativno procenjuje njihova ponašanja, žali ih, prašta i razume ili uspeva da izvuče dobro iz svakog čoveka, znajte da na taj isti način procenjuje i sebe.

Naše mišljenje o sebi, drugima i svetu oko nas čini naša uverenja. Uverenja su pretpostavke, stečene u detinjustvu kroz iskustvo ili kroz učenje od nama bitnih ljudi, koje predstavljaju našu interpretaciju sveta. Mi na osnovu uverenja tumačimo sve što nam se dešava, sve što nas okružuje ili što možemo da očekujemo kao rezultat naših ili tuđih aktivnosti.

Uverenja imaju protektivnu funkciju. Niko ne voli neizvesnost, a mnoge stvari koje nam se prvi put u životu dešavaju nose sa sobom upravo strepnju, nervozu, konfuziju i nestabilnost. U tom trenutku nastupaju uverenja, koja otklanjaju neizvesnost smeštajući trenutni događaj u jednu od već postojećih fioka u našem umu. Na taj način mi možemo da planiramo i delujemo u velikoj meri sigurni u ishod koji nas očekuje.

Kao što sam već pomenula uverenja o sebi, drugima i svetu koji nas okružuje formiramo u detinjstvu pod uticajem ličnog iskustva i poruka koje nam upućuju roditelji. U zavisnosti od stila vaspitanja i duha u kom smo odgajani, neki od nas su svoja uverenja stekli više putem iskustva, a neki više putem naučenih usmenih lekcija.

Veoma je čest slučaj da kritički nastrojeni roditelji odgajaju decu koja imaju ne samo kritički stav o ljudima oko sebe, već i o sebi samima, jer su, realno, na takav način ramišljanja, ton i način funkcionisanja navikli. Deca kojima roditelji događaje, svoja i tuđa ponašanja objašnjavaju sa uvažavanjem sebe i drugih, ali sa kritikama i pohvalama u približno istoj meri, sigurno će izrasti u mnogo tolerantnije ljude koji ponašanja ljudi razumeju i odvajaju od same njihove ličnosti. 

Da li se nekada nađete u situaciji ili društvu gde istu osobu, događaj ili ponašanje svi procenjuju drugačije? Sigurna sam da ste se našli.

Način na koji svako od nas vidi jednu istu osobu ili događaj govori o nama mnogo više nego o toj osobi. Uvek ovo imajte u vidu pre nego što „upadnete u vatru“ braneći svoj stav i svoje uverenje.

Ono što je dobro jeste da mi možemo menjati uverenja i kada odrastemo. Ukoliko obratite pažnju i osvestite način na koji procenjujete druge ljude već ste na dobrom putu da porastete i promenite sebe na bolje. Odrasli ste onda kada postanete svesni sebe u celosti.

Čika Albert Elis je vrlo lepo objasnio momenat kada postajemo odrasli i spremni da se menjamo i usavršavamo:" Onoga trenutka kada prestanemo da krivimo sredinu za svoj neuspeh, znači da smo sazreli."

Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik

                                   Zabranjeno je kopiranje tekstova bez dozvole autora.