Novogodišnje želje i odluke. Da li je samo to simbolika praznika?

Sve nas polako hvata praznična euforija. U ovom periodu godine kada se najviše slavi, svi mi razmišljamo o tome kako najlepše i najsvečanije da proslavimo ulazak u Novu godinu. Neki od nas su se usudili i da sumiraju utiske, postignuća, ostvarene i neostvarene želje u godini na izmaku. U zavisnosti od veličine i količine želja koje smo sebi postavili, zadovoljstvo onim što smo postigli je različito.

Ono što većina nas zaboravlja, obraćajući pažnju samo na sebe i zadovoljenje svojih potreba, jeste-Sa kim ćemo proslaviti sve ove radosne dane? Da li je ipak važnija porodica i ljudi koje volimo od svih površnih i kratkotrajnih zadovoljstava?

Najznačajnije pitanje koje sebi možete da postavite tokom praznika jeste- Da li ste i koliko sebe dali da održite skladne odnose pune ljubavi sa ljudima koje volite?

Kritika-drugi ugao gledanja

Kritika je jedan od segmenata komunikacije koji nosi sa sobom negativnu konotaciju. Kada kažemo kritika većina nas sigurno pomisli na uočavanje negativnog ponašanja, omalovažavanje, nametanje autoriteta i nadmoći… Nešto što zaboravljamo jeste da kritika nekada može biti korisna. U smislu da, ako je pravilno i umereno koristimo, može biti podsticajna za rast i razvoj osoba koje volimo.

Pričala sam sa poznanicom na temu kritike i ona mi je rekla:“Ja više volim da me kritikuju, nego da me hvale. Od pohvale ništa ne dobijam, konstruktivna kritika me tera da napredujem.”

U zavisnosti od toga koji metod vaspitanja su naši roditelji koristili, tj. da li su nas više podsticali kritikom ili pohvalom, u odraslom dobu, naš način komunikacije, prihvatanja i upućivaja kritike je različit.

ISTOST- težnja koja ne podstiče razvoj

Svaki čovek je individua za sebe. Jedinstven. Bez copy-paste varijante. Originalan i neponovljiv. Čovek je i društveno biće, teži životu u zajednici, voli da pripada, da deli, da doprinosi i stiče ugled u toj istoj grupi ljudi. Imam osećaj da se često ta naša jedinstvenost zapostavi, izgubi ili jednostavno uguši zbog velike želje za pripadanjem ili konformizmom.

Pitanje glasi. Kako će se neko ko teži istosti razviti, doprineti zajednici ili postići ugled? Kako će ostaviti pečat i dostići samoaktualizaciju ukoliko želi da bude isti kao i svi drugi?

Majka i/ili supruga. Koja je uloga važnija?

Nama ženama je uloga majke najvažnija u životu. To je, prosto, prirodno. Ljubav majke prema detetu je jedina bezuslovna ljubav, još ako na to dodamo instiktivni zaštitnički stav, potrebu za negom i brigom o nekome ko je od začeća deo nas, onda me ne čudi to što su žene preokupirane decom i njihovim odrastanjem.

Ono što me čudi, a što sve više primetim u svom okruženju, jeste odsustvo volje ili želje žena da se bave sobom i svojim bračnim odnosom.

Verujem da je mnogo lakše pričati ili pisati o ovome, nego delovati u praksi, ali mislim da je tema zanemarivanja sebe i bračnog partnera zarad brige o deci veoma važna.

Moja baka mi je uvek govorila: „Najvažnije je da žena bude zadovoljna svojim životom, da radi na sebi i neguje svoj odnos sa mužem. Onda će ona biti dobra majka. Ni jednom detetu ne treba nezadovoljan roditelj.“

Komunikacija i partnerski odnosi. Da li razgovor podstiče bliskost, a time i kvalitet odnosa?

Verovatno ste milion puta čuli da je osnova svakog zdravog i dugotrajnog odnosa jasna komunikacija, ali koliko nas zapravo takav način komunikacije sprovodi u delo?

Da li ste nekada bili u prilici da čujete svog partnera kako u društvu, kroz šalu, kaže neko svoje viđenje vašeg ponašanja koje vama nikada nije rekao?

Nekada nam je mnogo lakše da kažemo svoje mišljenje o partnerovom ponašanju kroz šalu i to pred publikom. Mi tako, praktično, jednim udarcem ubijemo dve muve. Budemo duhoviti u društvu i izbegnemo osudu ili ljutnju partnera na koju smo veoma ostljivi.