Ukoliko ne radiš ono što voliš, potrudi se da zavoliš ono što radiš!

Skoro sam bila u prilici da čujem priču jedne majke koja je svom detetu samo jednom rečenicom u detinjstvu prenela vrlo lepu i korisnu životnu filozofiju. Jednom, dok je dečak učio gradivo koje mu se uopšte nije dopadalo, mrzovoljnim i plačljivim glasom je rekao majci kako on ne može da zapamti ono što mu je zadato. Majka mu je tada rekla: „Kada ne voliš ono što moraš da učiš, potrudi se da zavoliš ili nađeš nešto lepo u svemu tome i biće ti lakše.“ Kasnije, kada je odrastao, dečak je sve radio po istom principu. Ni u čemu nije video nemoguću misiju. U svakom poslu, pa i u životu, iako je teško, nezanimljivo, ispod njegovih očekivanja, mogućnosti ili želja, on bi nalazio radost i svoju logiku koja bi ga činila srećnim u tom trenutku.

Da li ste razmišljali o tome koliko jedna poruka ili misao naših roditelja može da nam odredi smisao koji dajemo životu? Koja je rečenica vama ostala u sećanju? Na koji način ona oblikuje danas vaš život?

Zašto nekim ljudima ide dobro u životu, a nekima ne?

Verujem da ste nekada pomislili za nekoga iz svog okruženja ili za sebe: „Stvarno mi ne ide“, „Zašto život nije fer prema meni?“, „Zašto drugi imaju prilike, a ja ih uopšte ne dobijam?“

Zamislite sada kako sedite u drugoj fotelji iz koje posmatrate sebe kao aktivno biće, kao nekoga ko je „budan“ i prisutan u sadašnjem trenutku, ko nije samo puki posmatrač svoga života i neko ko čeka da mu prilike padnu sa neba. Kako sada vidite svoj život?

Čime se hranite?

Jedne večeri stari Indijanac, sedeći kraj vatre, ispričao je svom unuku kakva se bitka odvija u svakom čoveku:

Sine moj, u svakom od nas bore se dva vuka. Jedan je Zlo : bes, ljubomora, zavist, kajanje, pohlepa, nadmenost samosažaljenje, krivica, osećanje manje vrednosti, laganje, gordost, lažni ponos, nemogućnost praštanja,… Drugi je Dobro: radost, bezuslovna ljubav, praštanje, nada, ljubaznost i dobrota, spokojstvo, staloženost, poniznost, blagonaklonost, razumevanje drugih, velikodušnost, istinitost i vera.

Unuk je nekoliko trenutaka ćutao i razmišljao o onome što mu je deda rekao, a onda ga je upitao:

Koji vuk pobeđuje?

Onaj kog hraniš – rekao je stari Indijanac, bez razmišljanja.

Da li je ljudski uvek biti pozitivan?

U eri pozitivne psihologije, motivacionih govora i govornika, slušanja ispovesti celebrity ličnosti u kojima su oni „veliki“ jer su uvek pozitivni i srećni, može se postaviti pitanje da li mi smemo nekada da se osećamo loše? Da li smo manje jaki, stabilni i vredni ukoliko nam se jave manje prijatne emocije i zadrže se u nama neko vreme? Ili smo samo ljudi?

Biti srećan u pesimističnom svetu

Ukoliko upalite televizor, otvorite novine ili posetite bilo koju od društvenih mreža verujem da ćete primetiti pesimističan i obeshrabrujuć stav prema životu. Kao da je odjednom u našoj svesti postao dominantan negativan ugao gledanja na svakodnevicu.

Generalno gledano, mogli bismo se zapitati-Da li je negativan stav prema životu nama plasiran ili smo mi poslali poruku da je u našoj svesti takav stav dominantan?