Da li ljudi, kada vam traže pomoć, zaista žele da im pomognete?

Da li ste nekada imali osećaj da je čovek koji vam se poverio tražio pomoć od vas, ali ustvari tu pomoć nije želeo da dobije?

Zašto nešto tražimo ukoliko nam to ne treba? Kada sebi postavim ovo pitanje, odmah mi padne na pamet ona krilatica „Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari!“ Vrlo je važno zapitati se (pre nego što damo odgovor) da li smo spremni na promenu koja će se desiti ukoliko pomoć prihvatimo?

RTS 1 Tako stoje stvari- Mit o savršenoj majci

Koji je najlepši period života?

Jedan od mojih klijenata došao je na psihoterapiju, jer ima osećaj da već godinu dana stagnira, ne napreduje, što ga je činilo depresivnim. Ostalo mu je nekoliko ispita da završi fakultet, nije bio zaposlen, živeo je sa roditeljima i nije imao partnersku. Osećanje koje je brzo „isplivalo na površinu“ jeste strah i to strah od odrastanja.

Šta znači „dati sebi dozvolu“?

Pre nekoliko dana sam na ulici srela drugaricu koju dugo nisam videla. U neobaveznom razgovoru koji smo vodile (jer za dublji nismo imale vremena), dotakle smo se pitanja „šta ima kod tebe na poslovnom planu?“ Ono što sam znala o njoj jeste da je veoma obrazovana, a radi posao koji je ispod njenih kapaciteta (kao i većina mladih ljudi u Srbiji). Rekla mi je da je promenila posao, da radi ono što voli i gde je saradnici cene. Dok je pričala delovala mi je veoma zadovoljno i motivisano. Nešto što mi je zaparalo uši bila je njena izjava da je niko nije preporučio za novi posao, već da su se jednostavno kockice složile. Sasvim slučajno je saznala za oglas, razmislila i shvatila da je vreme da ide dalje. Osetila je da je sposobna i da vredi mnogo više od trenutnog mesta gde se nalazi. Shvatila sam da je njeno razmišljanje da zaslužuje mnogo više i da je sposobna to „mnogo više“ da obavlja, dovelo do toga da se kod nje probudila mnogo veća motivacija, borbenost i hrabrost. Mogla je da ne uspe, ali je makar pokušala. I pokušavala bi još 100 puta dok ne uspe u svojoj nameri. Pragmatičari će sigurno pomisliti „to je nerealno“, „vrlo maštovito, ali ne baš primenljivo u praksi“ ili „ne može razmišljanje da mi donese bolji posao“, ali je sasvim sigurno da je razmišljanje ono koje tera na akciju. Kada sebi damo dozvolu da makar probamo da uspemo u bilo kojoj želji koju imamo, otvoriće nam se nove perspektive, novi načini koje do tada nismo videli. Akcija je ono što nas vodi do uspeha, ali dozvola da uspemo donosi hrabrost, a hrabrost nove vidike. 

Da li si mi prijatelj ukoliko imaš neku „nesviđu“?

Razgovarala sam sa devojčicom od 5 godina o prijateljstvu. Na moje pitanje o tome zašto se družimo sa nekim ko u određenom trenutku ne postupi lepo sa nama, ona mi je odgovorila: „Pa, to je samo jedna njena nesviđa. Neću valjda zbog toga prestati da se družim sa njom?“

Da li prijatelji smeju da imaju „nesviđe“? Kako postupamo sa čovekom koji ne ispuni sva naša očekivanja? Da li ga i dalje zovemo prijateljem?

Priča sa slatkom i vrlo mladom, ali pametnom devojčicom me je navela na razmišljanje o našim očekivanjima od prijateljstva. Da li naša nezrelost ili previsoka očekivanja od drugih dovode do toga da prijatelje više ne zovemo tako ukoliko primetimo neku njihovu manu koja se ne uklapa u našu sliku idealnog prijateljstva?