Da li si mi prijatelj ukoliko imaš neku „nesviđu“?

Razgovarala sam sa devojčicom od 5 godina o prijateljstvu. Na moje pitanje o tome zašto se družimo sa nekim ko u određenom trenutku ne postupi lepo sa nama, ona mi je odgovorila: „Pa, to je samo jedna njena nesviđa. Neću valjda zbog toga prestati da se družim sa njom?“

Da li prijatelji smeju da imaju „nesviđe“? Kako postupamo sa čovekom koji ne ispuni sva naša očekivanja? Da li ga i dalje zovemo prijateljem?

Priča sa slatkom i vrlo mladom, ali pametnom devojčicom me je navela na razmišljanje o našim očekivanjima od prijateljstva. Da li naša nezrelost ili previsoka očekivanja od drugih dovode do toga da prijatelje više ne zovemo tako ukoliko primetimo neku njihovu manu koja se ne uklapa u našu sliku idealnog prijateljstva?

Nešto što često možete čuti u dečijoj igri jeste rečenica „Nisi mi više prijatelj“ ili „Ne možeš više da se igraš sa nama“ u trenucima kada se neko od učesnika ne ponaša po pravilima igre ili očekivanjima nekoga iz grupe. Dete koje tek treba da dostigne zrelost odraslog čoveka u stanju je da prekine druženje sa drugim detetom koje mu nije dobacilo loptu kada je ono očekivalo. To je, nekako, u skladu sa procesom sazrevanja, sa sticanjem iskustva, samosvesti i zaključivanja.

Zašto onda odrastao čovek dolazi u istu situaciju kao dete? Da li se nekada ponašamo nezrelo u međuljudskim odnosima ili nas je strah od razočaranja naveo na to da o prijateljstvu i vernosti sudimo po ovom nezrelom kriterijumu?

Verujem da bi svako od vas na pitanje „Šta znači biti veran prijatelj?“ dao različit odgovor. Nekima je važno razumevanje, nekima saosećanje, nekima priticanje u pomoć, nekima podsticanje i motivisanje, nekima želja za vođenjem, itd. OK. A šta će se desiti onoga trenutka kada vaš prijatelj, usled nekih ličnih preokupacija, ne bude u stanju da vas sasluša ili da vas razume? Da li će vam i dalje biti prijatelj?

Nekada se dešava da se jako lepo osećate u nečijem prisustvu, ali vaše predstave o prijateljstvu nisu iste. Da li bi tada pomislili kako vam takva osoba ne može biti prijatelj? Naša očekivanja koja unosimo u odnose sa drugim ljudima u velikoj meri određuju tok tog istog odnosa. Ukoliko naša očekivanja nisu ispunjena mi odnos smatramo nefunkcionalnim. To je, morate priznati, veoma detinjasto i ne baš dobro po nas.

Kada psihološki sazrimo, onda nam je i samosvest i samoprihvatanje na visokom nivou. Makar bi tako trebalo da bude. Ono što samoprihvatanje nosi sa sobom jeste ideja da nismo savršeni ali nam se baš takvi sviđamo. U stanju smo da uvidimo sve svoje vrline i mane, da ih bez negiranja ili potiskivanja priznamo sebi i drugima, ali ono što je najbitnije-da ih razumemo. Jedino samoprihvatanjem možemo da prihvatimo druge ljude i učinimo ih privilegovanim da budu deo našeg života, tj.da budu naši prijatelji.

Izaberite jedan kriterijum koji vam je veoma važan u odnosu sa drugim ljudima. Npr.poverenje, brižnost, razumevanje, privrženost, odanost, poletnost ili nešto drugo. Razmislite o tome da li ga ispunjava skoro svaka osoba iz vašeg okruženja koju smatrate prijateljem. Neka vam jedan kriterijum bude vodilja. Ne komplikujte ono što ne mora biti komplikovano.  

Pokažite zrelost jednostavnošću i prihvatanjem sebe i drugih!

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični i partnerski savetnik

e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com