Uloga prvog deteta u porodici

Sigurna sam da ste nekada čuli za izreku “Prvo dete je kao prva ljubav-taj odnos se nikada više ne može ponoviti.“ Verujem da svaki roditelj može da potvrdi njenu tačnost. Sa prvom trudnoćom i rođenjem prvog deteta javljaju se osećanja divljenja, čuđenja, uzbuđenosti, bezuslovne ljubavi, angažovanja i velikih očekivanja.

Setite se svoje prve trudnoće i rođenja deteta ili jednostavno zamislite sebe u toj ulozi. Kako se osećate? Uzbuđeno? Presrećno? Uplašeno? Imate velika očekivanja i osećate veliku odgovornost za to malo biće koje će pored vas rasti i razvijati se? U zavisnosti od toga koja osećanja unosite u svoj novi, nepoznati, neponovljivi roditeljski odnos sa prvim detetom, ono će kasnije kada odraste, po uzoru na vaš odnos, formirati sebe kao ličnost.

Sasvim je očekivano da je vaspitanje prvog deteta za roditelje u velikoj meri eksperiment. Razmislite samo da li je isti osećaj kada učite da plivate ili kada zaplivate posle višegodišnjeg plivačkog iskustva? Isti slučaj je i sa vaspitanjem prvog i sve ostale kasnije rođene dece.

Osećanja roditelja u odnosu sa prvim detetom su veoma raznolika i pomešana. Sasvim prirodno je da roditelji ulažu sve svoje napore, želje, energiju, sva novostečena znanja o vaspitanju, kao i neizmernu ljubav i da prvo dete vide, na neki način, kao produžetak sebe i svog postojanja. Takođe, prirodno je i to da se u odnosu sa prvim detetom javljaju trema, zbunjenost, nesigurnost i strah od nepoznatog, što stvara napetost kako kod roditelja tako i kod deteta.

Upravo zbog ovakvog odnosa i emocija koje se unose u vaspitanje prvog deteta, ono najčešće brže progovori i prohoda nego kasnije rođena deca, bude ozbiljnije, odgovornije, neretko uspešnije sa liderskim i negujućim sposobnostima, ali i napetije, rezervisanije, osetljivije na kritiku i sa potrebom za uvažavanjem od strane drugih ljudi.

Nešto što u velikoj meri utiče na formiranje ličnosti prvog deteta i njegove relacije sa roditeljima jeste rođenje drugog deteta. Što je razlika u godinama veća, osećaj zbunjenosti zbog rođenja bebe kod prvog deteta je manji.

Da li je vaše prvorođeno dete bilo zbunjeno, ćutljivo, uplašeno, ljuto ili se na bilo koji način bunilo zbog dolaska novog člana u vašu porodicu?

Dete što je mlađe manje može da razume potrebu i razlog roditelja da imaju još dece osim njega. Do tada bezgranična ljubav roditelja, rođenjem bebe, postaje podeljena. Mališan, jednostavno ne može da shvati zašto im samo on nije bio dovoljan. Upravo iz tog osećaja zbunjenosti i napuštenosti, javlja se ljubomora prema bebi.

Veoma je bitno imati na umu kako se prvorođeno dete oseća kada na svet dođe nova beba, pa ga na taj način i treba stimulisati. Nešto što je jako korisno jesu aktivnosti, rituali i izrazi ljubavi koji su karakteristični samo za vaš odnos sa prvim detetom. Negujte takve rituale, neka se najstarije dete i dalje oseća posebnim i važnim u vašem životu. Čitajte mu bajke pred spavanje, povedite samo njega na sladoled, odigrajte neku igru koja je samo vaša i u kojoj niko drugi ne može da učestvuje.

Gradite jedinstven odnos sa svakim detetom, s obzirom na njihove sposobnosti i afinitete. Na taj način ćete im preneti poruku da su vredni pažnje, jedinstveni i važni u vašem životu. Uvek imajte na umu da deca predstavu o sebi i svetu oko sebe formiraju pod uticajem odnosa sa svojim roditeljima.

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični i partnerski savetnik
Izvor:  blog.superskola.rs

                                        Zabranjeno je kopiranje tekstova bez dozvole autora.