Šta su bajke decu učile nekada, a šta ih uče danas?

Da li ste nekada razmišljali o tome ko sve vaspitava vašu decu, osim vas? Verujem da znate da na formiranje ličnosti vaše dece utiče i sredina u kojoj žive, šira rodbina, vršnjaci ali i mediji, a u mlađem uzrastu, najviše uticaja imaju bajke.

Danas je nekako postalo uobičajeno, usled nedostatka vremena, da roditelji svojoj deci puste crtane filmove i na taj način se ono zabavlja, a roditelji imaju vremena za ostale obaveze. Ono što je veoma značajno jeste da sigurno nije u istoj meri korisno za dete kada mu roditelji čitaju bajku i kada je ono samo gleda na TV-u.

Važnost roditeljskog čitanja bajki deci nije samo u kvalitetnom vremenu koje tada zajedno provode, već i u učenju dece vrednostima i moralnim normama koje se kroz bajke prenose.

Šta mislite, da li će dete na isti način razumeti poruku bajke ili ponašanje glavnih junaka ukoliko samo gleda crtani film ili ukoliko mu roditelj objasni šta ponašanje njegovog omiljenog junaka u “stvarnom životu” znači?

Bajke su veoma korisne, kako za decu, tako i za roditelje. Praksa čitanja bajki, roditeljima može pomoći u boljem razumevanju svoje dece. Najčešće deca imaju tendenciju da i sama smišljaju svoje bajke. Tada u njih unose svoje emocije, dileme, očekivanja i shvatanja međuljudskih relacija, što roditeljima može pomoći u tome da shvate dokle su u procesu vaspitanja stigli.

Neosporno je da bajke pomažu deci da odrastu, da im uvode u život vrednosne i moralne norme. Nešto što, uz aktivnu ulogu roditelja, deca mogu da nauče, jeste kako uvek treba verovati u sebe i svoje snove, ne gubiti nadu i biti pozitivan (Pepeljuga), da nisu svi ljudi na svetu dobri, iako se nekada pretvaraju da jesu (Snežana i sedam patuljaka), da se treba boriti za svoje ciljeve, biti hrabar i svoj (Lepotica i zver). 

Nešto što su bajke nekada nudile, a što nije u potpunosti funkcionalno jeste ideja da je harmoničan partnerski odnos i skladna porodica imperativ za svakog čoveka, ne nudeći primer kako se do takvog skladnog odnosa stiže. 

Današnje, modernije, Diznijeve bajke, poput “Zlatokose” ili “Ledenog kraljevstva” rešavaju i taj problem jer nude upravo ono što je ranijim bajkama nedostajalo. Prilagođene vremenu u kome današnja deca žive, bajke im poručuju da dobar partnerski odnos nije nešto što je dato samo po sebi, nego nešto što se gradi i vremenom postiže. Učenjem dece da se do funkcionalnog bračnog i porodičnog odnosa stiže kroz proces upoznavanja, prilagođavanja, rešavanja konflikata i usklađivanja vrednosnih normi, postižemo to da deca budu realna, praktična i sa što manje idealizacije u svojim idejama o životu.

Shvatajući da ipak deca najviše uče od svojih roditelja, imaćete ideju da bajke možete koristiti kao tehniku koja vam, nimalo lak proces vaspitanja, može olakšati. Provešćete kvalitetno vreme sa svojim mališanom, a opet ćete uraditi mnogo za njega i njegovu budućnost.   

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični i partnerski savetnik
Izvor:  blog.superskola.rs

                                        Zabranjeno je kopiranje tekstova bez dozvole autora.