Kako prepoznati prokrastinaciju (odlaganje početka aktivnosti) kod dece?

Da li vaše dete svoje obećanje da će uraditi zadato kaže uz burnu reakciju? Da li vam se čini da odlaže obaveze i da se zbog toga ne oseća dobro?

Ukoliko su odgovori na prethodna pitanja potvrdni, setite se da li ste nakon ovakvog detetovog ponašanja, pokušavali da ga “motivišete” prinudom, strahom od posledica ili jednostavno ste njegovo ponašanje pravdali nedostatkom elana i raspoloženja u datom momentu?

Čest je slučaj roditelja da prokrastinaciju kod dece ne razlikuju od lenjosti i manjka ambicioznosti. Pitanje koje vam može pomoći da napravite razliku i da ga na pravi način stimulišete jeste -Da li vaše dete odlučuje “iz stomaka”?

Deca koja odlučuju “iz stomaka” najčešće burno reaguju na podsećanje roditelja da neku obavezu nisu ispunili. Oni znaju da postoje negativne posledice odlaganja, osećaju se neprijatno ili krive sebe što odlažu bez potrebe ali, ipak, ne završavaju svoj zadatak ili ga završe u zadnjem momentu.

U osnovi prokrastinacije jeste najčešće diskonforna anksioznost, tj.nelagodnost koja se javlja zbog nekonfora.

Današnji roditelji imaju tendenciju da što manje opterećuju svoju decu, da im ne zadaju obaveze ili dužnosti pod izgovorom “on je mali” ili “ima kada da radi”, pa nauče svoju decu da ne prihvataju odgovornost za svoje postupke jer to može biti veoma nelagodno. U razvojnim stadijumima kada je, prosto, prirodno da dete ima obeze koje mora da ispunjava (vrtić, škola, trening…) može doći do odlaganja obaveza upravo zbog nelagodnosti ili straha od neuspeha. Ukoli je dete naučilo da će umesto njega i sigurno bolje od njega svaku aktivnost da uradi roditelj, u situacijama kada bude moralo samo nešto da uradi, osetiće nelagodnost, manjak samopouzdanja ili anksioznost. Pre nego što okrivite svoje dete da je lenjo ili neambiciozno razmislite da li ste u prošlosti zadatke obavljali umesto njega? Da li je ono naučilo da je mnogo bitnije da mu bude prijatno nego da obavi određenu zadatu aktivnost?

Ukoliko želite da pomognete svom detetu i naučite ga da ne odlaže obaveze, ispričajte mu priču o cvrčku i mravu. Na taj način možete veoma lepo da mu objasnite šta je dugoročno, a šta kratkoročno uživanje i šta je od te dve lagodnosti značajnije.

Ukoliko vam je dete starijeg uzdrasta, razgovarajte sa njim o životnim uverenjima koje je usvojilo. Pitajte ga da li je nelagodnost nepodnošljiva? U kojoj meri, na skali od 1 do 10, može da podnese nelagodnost? Da li je zaista lakše da izvršavamo obaveze kasnije? Šta će misliti o sebi ako ne uradi sve kako treba?

Vrlo važna tehnika,  kod dece koja odlažu obaveze i osećaju nelagodnost svaki put kada “iskoče” iz svog komfora, pored organizacije kroz pisanje plana aktivnosti, jeste izlaganje situacijama preuzimanja odgovornosti i izvršavanje zadatog. Samo izlaganje nelagodnostima će dovesti do toga da dete prestane da shvata neuspeh kao “strašnu stvar”.

Kao što verujem da znate, deca uče o životu iz naših priča i ponašanja. Veoma je korisno pokazati im da život ne čine samo uživanje, uspeh, ispunjene želje i bezbrižnost. Učite svoje dete da je samopouzdanje i upornost osnova svakog uspeha u životu. Pokažite mu da je unutrašnja motivacija, a ne podsticaj od drugih ljudi mnogo bitniji za njegovo zadovoljstvo sobom.   

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični i partnerski savetnik
Izvor:  blog.superskola.rs

                                 Zabranjeno je kopiranje tekstova bez dozvole autora.