Kako da pripadamo jedno drugom, a ostanemo svoji?

Često sam u prilici da vidim parove koji zajedno žive život jednog od njih, pa se zapitam: “Šta to natera čoveka da se odrekne, u potpunosti, svojih želja, potreba, ciljeva, prijatelja...?“ 

Da li je u pitanju zaljubljenost, opčinjenost partnerom, želja da veza uspe, splet okolnosti, društvene norme ili samo neznanje da može  i drugačije?

Posvećenost ne znači živeti partnerov život, jer je moguće da će vremenom tako formulisana  posvećenost dovesti čoveka do nezadovoljstva i uvući ga u ulogu žrtve takvog odnosa.

Možda za nekoga zvuči neverovatno ali moguće je biti posvećen sebi koliko i partneru i vezi, samo ako na vreme i jasno postavimo granice. 

 Nekako mi se čini da većina ljudi ne razmišlja o granicama u vezi sve dotle dok ne dođe do toga da makar jedan od njih ima osećaj da ga veza ili partner guši. Retko kada čujem da ljudi razgovaraju o tome koliko im je potrebno prostora i vremena samo za njih, za njihov lični razvoj i osećaj slobode, a da veza ne trpi.

Mislim da je pogrešno voditi se idejom da je funkcionalna veza ona u kojoj partneri rade sve zajedno sa uverenjem: „Veza je dobra samo onda kada pripadamo u potpunosti jedno drugom.“. 

Možda je racionalnije uverenje: „Veza je dobra onda kada pripadamo jedno drugom, a zadržimo sebe.“

Znam da je nekada teško uspostaviti stabilne, jasne i definisane granice i da nam je nekada, naročito na početku veze, mnogo bitnije da održimo skladan odnos nego da zadržimo sebe. Međutim, kako vreme prolazi i veza postane stabilna, mi postanemo sigurniji jedno u drugo, usklađeni i manje uplašeni, razmišljanje o sebi i o tome koliko smo mi zadržali sebe u tom odnosu dolazi na red.

Evo nekoliko saveta:

•    Budite otvoreni u komunikaciji sa svojim partnerom! Recite jasno šta vam prija, a šta vam ne prija, šta želite, šta vam nedostaje i šta biste voleli. Sigurno će vas partner razumeti.
•    Budite dosledni! Kada kažete da vam nešto ne prija, onda to ni ne radite. Neka reči potkrepi praksa.
•    Prestanite sa izbegavajućim ponašanjem! Ukoliko vama neka osoba prija, a partneru ne, recite mu to jasno, direktno i otvoreno. Nemojte izbegavati da se družite sa njom.
•    Suprotstavite se ograničavanju slobode! Reagujte na svaki vid sputavanja vašeg ličnog razvoja.
•    Jasno stavite do znanja šta nećete tolerisati! Budite dostojanstveni i samouvereni, ne radite to na agresivan način.
•    Pokažite razumevanje i poštovanje prema svom partneru! Ukoliko vi razumete, podržavate i podstičete vašeg partnera i on će sa vama tako postupati.

Sigurna sam da će nekada, uprkos svim znanjima, savetima i trudu, granice biti uzdrmane, narušene i dovedene u putanje, ali to nikako ne znači da naša veza nije dobra, nego da svaki odnos, kao i mi sami, nije bezgrešan.

Sve dok ljudi imaju razumevanje i ophode se bez osude i sa puno ljubav jedno prema drugom, mogu biti sigurni da će im veza uspeti. 

Poštujte individualnost ljudi oko sebe, jer će jedino na taj način i vaša individualnost biti poštovana!