POHVALA- komponenta komunikacije koja je zaboravljena

Jedna od odlika našeg balkanskog mentaliteta jeste prekomerni kriticizam, a škrtost i štedljivost na pohvalama. Kao da nas je neko programirao tako da pre primetimo ono što je loše, što treba promeniti i osporiti, nego ono što je dobro, što valja i što je vredno pohvale.

Uvek sam se pitala zašto kritikujemo igru svojih sportista svaki put kada izgube utakmicu,a kažemo “to se podrazumeva” svaki put kada pobede? Zašto roditelji misle da je bolji princip dobrog vaspitanja dece onaj koji podrazumeva učenje kritikovanjem nedozvoljenog ponašanja, nego učenje putem pohvala onoga što je lepo i dobro? Imam utisak da je deo našeg kulturnog miljea  da na greške treba ukazati, a dobri postupci se podrazumevaju, pa ih ne treba ni hvaliti. 

Ljudi često imaju uverenje “Ako grešiš, ja sam bolji”, pa potenciraju i jedva čekaju da ukažu na greške drugih ljudi. Kao da greška drugog čoveka koju su oni primetili i na koju su drugima ukazali hrani njihov ego i podiže njihovo samopouzdanje. Suština je upravo suprotna. Čovek kome je samosvest i samopouzdanje na visokom nivou nema problem sa tim da udeli kompliment ili pohvalu. Ukoliko koristimo pohvalu u svakodnevnoj komunikaciji, mi time pokazujemo da nam drugi ljudi nisu pretnja  jer smo sigurni u svoje kvalitete i sposobnosti.

Često čujem komentar “Pohvala je manipulacija.” Dobro, možda i jeste ako smo neiskreni dok je upućujemo. Na ovaj način ljudi kontrolišu ponašanje drugih ljudi i manipulišu sa njima. Kada je naša pohvala iskrena, bez skrivenih namera i želje za manipulacijom, drugi ljudi to prepoznaju, budu zahvali, srećni i ohrabreni, što ih čini motivisanim i voljnim da provode vreme sa nama, jer, budimo realni, ko voli da se druži sa osobom koja ga kritikuje i sputava?

Ono što kriticizam budi jesu negativna osećanja, poput povređenosti, ljutnje, besa, što ljude nagoni da reaguju izbegavanjem. Pohvala motiviše, podiže samopouzdanje, potvrđuje da radimo nešto kako treba,a samim tim budi pozitivna osećanja zahvalnosti, ohrabrenja, radosti i budi potrebu kod čoveka da provodi vreme sa onim ko u njemu izaziva takva osećanja.

Još jedno od pitanja koje se nameće jeste da li umemo da pohvalimo sebe? Koliko nas je način vaspitanja, mentalitet i uvreženi pogled na svet naveo na to da i sebi retko kada udelimo pohvalu ili kompliment?

Probajte da nabrojite deset svojih pozitivnih osobina. Naravno da ih imate ali koliko vam je bilo teško da ih se setite? To što ne možemo odmah da se setimo svojih deset pozitivnih osobina jeste znak da ih onda često i ne nabrajamo, niti na njih mislimo. Baza svakog samopouzdanja je sposobnost da sami sebe pohvalimo.  

Ukoliko je pohvala komponenta naše komunikacije i pri tome je koristimo iskreno, umereno i dosledno, sigurno ćemo ostaviti utisak samopouzdane i prijatne osobe sa kojom je lepo provoditi vreme.

Kao što verujem i znate- LEPA REČ I GVOZDENA VRATA OTVARA!