Da li su muškarci i žene sa različitih planeta?

U mojoj zgradi ima puno dece. Kao i sva ostala deca koja imaju pametne roditelje i oni se, svi zajedno, ispred zgrade, igraju različitih društvenih igara. Nešto što mi je bilo najzanimljivije jeste igra „dečaci protiv devojčica“. Podelili su se u dve grupe i seli na klackalicu. Poenta igre je bila ko će biti jači i podići drugu stranu u vazduh. Po logici stvari dečaci su bili jači i čvrsto su držali svoj položaj jake, samouverene i pobednički nastrojene grupe. Nešto što je meni bilo jako interesantno jeste ženska borbenost i domišljatost. Devojčice su se sklanjale u stranu, razvijale strategije, dogovarale se o tome kako bi mogle da nadmudre dečake, veoma realno zaključivši da im fizička snaga ne može puno pomoći. Razne taktike su isprobale. Pokušale su da ih šarmiraju, prozivaju, zagovore, objasne kako bi oni sami, svojevoljno, trebali da ustanu sa klackalice jer su devojčice lepše i bolje od dečaka ali nije vredelo. U jednom trenutku su sve mahnule rukicama i jedna od njih je rekla da je ova igra glupa jer su svi oni jednako dobri i bolje bi bilo da se zajedno igraju nego da se takmiče. Nakon toga su otišle sve zajedno na klupu da se šminkaju, a dečaci su jedan po jedan ustajali sa klackalice i kretali za njima.

Da li vidite sličnosti sa odnosom muškaraca i žena u odrasloj dobi?

Realno, sve je isto samo su igre drugačije.

Čitajući knjigu poznate američkog psihijatra Luen Brajzendin „Muški mozak“, shvatila sam da od rođenja muškarci i žene funkcionišu na potpuno različit način. Da još kao bebe, dečaci vole sve što je u pokretu, vole akciju, a devojčice reaguju na zvukove, glasove i muziku. Kada malo porastu, muški svet je u znaku takmičarskih igara u kojima je osnovni cilj borba za što bolji položaj u hijerarhiji, dok su devojčice sklonije kooperativnijim igrama u kojima je naglasak na pokazivanju brige, nežnosti i saradnje. Dečaci se bore za moć, dok se devojčice dogovaraju oko preraspodele iste.

Kada porastu, aktivni, borbeni i takmičarski nastrojeni dečaci i brižne, negujuće orjentisane i kooperativne devojčice postaju dva potpuno različita sveta koja se savršeno uklapaju.

Često čujem rečenicu „On/ona mene ne može baš u potpunosti da razume.“ Sa svim biološkim i neurološkim različitostima, logično je da ne možemo u potpunosti jedni druge da razumemo.

Zašto bismo i tražili tako nešto?

Razmislite o ovome. Kada imamo neku dilemu, zar nije mnogo bolje ako situaciju pogledamo iz više uglova, pa tek onda donesemo odluku?

Prednost muško-ženskih razgovora jeste u tome što odmah, bez mnogo truda, možete dobiti viđenje iste situacije iz potpuno drugog, muškog ugla, najčešće pojednostavljeno i usmereno na rešenje. Na taj način, tako suštinski različiti, dolazimo zajednički do najboljeg rešenja.

Jedan jako lep savet, koji odlično opisuje razliku između muškog i ženskog funkcionisanja, mi je dala moja baka: “Muškarcu se obrati onda kada ti je potrebno rešenje, a ženi kada ti je potrebna uteha i razumevanje.”

Ono što je duboko utkano u naše biće, bez obzira kog smo pola, jeste potreba za ljubavlju, podrškom, brigom, zajedništvom i sigurnom bazom.

To je ono što nas spaja!

Imajući u vidu sve biološke različitosti, ali i slične potrebe koje imamo, mi smo kao jedan veliki pazl. Različitim oblicima koji se savršeno uklapaju stvaramo sliku koja i pored dosta truda koji ulažemo da bismo je složili, čini naš zajednički svet baš onakvim kakvim ga mi napravimo.  

Uz razmevanje, podršku, poštovanje i bezrezervnu ljubav, biološke različitosti, usklađene na pravi način,  postaju snaga svakog muško-ženskog odnosa.