Posmatrala sam juče,
vraćajući se sa posla, izraze lica ljudi na ulici. Primetila sam, uglavnom,
bolne grimace, stisnuta usta i obrve, ozbiljne face koje kao da su u grču. Gde
se izgubio osmeh? Jesmo li zaboravili da se smejemo?
Nešto što nas
karakteriše kao narod, generalno, jeste spontanost, gostoljubivost, uživanje u
životu i humor. Sve ove aktivnosti prati osmeh. Pa, zašto ga onda izostavljamo?
Mislim da smo svi mi
dovoljno odrasli da ne možemo za sve kriviti nekoga drugog. Sigurna sam da je
većina vas pomislila “Kako da se smejemo kada nam je loše stanje u državi.” Ok,
slažem se, ali da li država, roditelji, vreme, posao, finansijska situacija
upravljaju vašim životom ili to ipak radite vi? Da li je vaš život u vašim
rukama?
Ukoliko prihvatite stav
da vi odlučujete kako ćete da živite, da se ponašate, da provodite vreme,
sigurno ćete onda shvatiti da svaki dan, bez obzira kakvo je vreme ili kakve su
vam obaveze, možete početi sa osmehom.
Ujutro kada otvorite
oči pomislite na nešto lepo, na nešto što vas uvek nasmeje, na nekoga koga volite i on voli vas. Počnite
dan sa poljupcem, osmehom, nekim gestom ljubavi. Sigurna sam da ćete sa većim
elanom obavljati svakodnevne aktivnosti, koje nekada nisu ni prijatne, a ni
zanimljive.
Smeh jača imunitet,
stvara osećaj zadovoljstva. Smehom se opuštamo, lučimo u mozgu serotonin hormon
sreće i zadovoljstva, mišići nam se opuštaju i telo, kao i pokreti su nam
spontaniji. Jednom rečenicom-postajemo lepši sebi i drugima!
Nešto što često čujem
jeste rečenica “Nemoj toliko da se smeješ, plakaćeš.” Ovo možda zvuči kao jedna
od rečenica naših baka, ali je zapravo jedno iracionalno uverenje. Pozitivna
emocija ne povlači za sobom negativnu emociju. One se smenjuju u zavisnosti od
našeg doživljaja situacija kroz koje u životu prolazimo. Ono što je u osnovi
ovog uverenja jeste shvatanje da negativne emocije nisu dozvoljenje i prirodne,
da su znak čovekove slabosti.
Ukoliko se plašimo
radosti, mi nismo u stanju da budemo otvoreni za različita iskustva, za
različite emocije, za one prijatne i one manje prijatne. Mi ničim ne možemo da
sprečimo negativne emocije, pa ni uzdržavanjem od smeha, već možemo samo da ih
prihvatimo, razumemo i pustimo da prođu.
Ne plašite se smeha,
radosti i sreće! Ne plašite se svojih emocija! Sve emocije su prirodne i pod
vašom su kontrolom!
Da li ste nekada bili u
situaciji da se na javnom mestu, u autobusu, na nekom skupu ili na ulici glasno
smejete i pričate sa sebi dragom osobom? Setite se kako su vas ljudi gledali.
Sa čuđenjem, je l’ da?
Uvek sam se pitala
zašto je nepristojno smejati se na javnom mestu? Da li tako čovek deluje
neozbiljno, a neozbiljnost nije dozvoljena?
Imam utisak da ljude
glasan smeh trgne iz njihovih negativnih i sumornih misli, pa se iznenade,
obrate pažnju na nasmejane ljude i počnu i oni da se smeju. Smeh je “zarazan”,
sugestivna radnja, probuđuje zaboravljenu radost u ljudima.
Razmislite. Kome
ćete prvo prići, osobi koja se smeje ili koja je ozbiljna? Takav je slučaj i sa
drugim ljudima u odnosu na vas.
Probajte i vi. Širite
osmeh. Širite radost. Uputite osmeh svojim bližnjima, ljudima koje poznajete,
prodavačici u marketu, službenici za šalterom. Budite lepši drugima i učinite
da drugi budu lepši vama ukoliko ste u prilici da sa njima komunicirate.
Zapamtite: “Osmeh je
jedina kriva linija koja ispravlja sve u životu.”
Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik
Zabranjeno je kopiranje tekstova bez dozvole autora.
Нема коментара :
Постави коментар