Pre nego što počnete sa čitanjem ovog
teksta, volela bih da razmislite o svom detinjstvu. Da li biste mogli da opišete svoje roditelje sa pet prideva i da svaki
od njih potkrepite primerom? Setite se jedne situacije iz detinjstva kada ste
bili uznemireni. Šta su tada vaši roditelji radili? Kako su reagovali? Da li ta
iskustva iz detinjstva utiču na vas danas?
Svi smo mi jedinstveni. Svi smo
različito vaspitani, prošli smo kroz različita iskustva, imamo različita
uverenja i navike. Pored svega toga pružamo ljubav i naklonost na drugačiji
način. Postoje ljudi koji veoma lako ostvaruju bliske odnose sa ljudima,
osećaju se sigurni u ispoljavanju i pružanju ljubavi, dok neki osećaju strah od
vezivanja, a neki čak odbacuju i negiraju da im je emocionalan bliskost
potrebna.
Ono oko čega se svi slažemo jeste da
nam je potrebna sigurnost u
partnerskom pa i u svim drugim odnosima. Ukoliko osećamo sigurnost u bilo kojoj
relaciji, osetićemo potrebu, mogućnost, kao i želju da rastemo i razvijamo se
kao jedinka.
Prvi put (ne)sigurnost osetimo u
odnosu sa primarnom figurom privrženosti, a kasnije isti taj obrazac bliskosti
ispoljavamo u partnerskim, prijateljskim i svim drugim odnosima. Kroz
interakciju sa roditeljima, u najranijem detinjstvu, mi stvaramo sliku o sebi i
drugima, formiramo očekivanja o tome koliko će drugi ljudi biti spremni da nam
pruže podršku i pomoć, da li i u kojoj meri je sigurno za druge se vezati.
Razmislite.
Šta za vas predstavlja sigurnost a šta privrženost u partnerskoj, prijateljskoj
ili roditelj-dete relaciji? Da li imate poverenja u svoga partnera? Da li vam
je prijatno da se zbližavate sa drugim ljudima? Da li mislite da ste vi osoba od
poverenja?
Teorija afektivne vezanosti kaže da se očekivanja
formirana u najranijim odnosima prenose u druge odnose koje uspostavljamo sa
vršnjacima, partnerima, poslovnim saradnicima, pa i u doba roditeljstva sa
svojom decom. Kažu da postoji nekoliko obrazaca afektivne vezanosti: SIGURNI-
stabilno samopoštovanje, pozitivna slika o sebi i drugima, dele osećanja sa
prijateljima i roditeljima, ostvaruju bliske odnose pune poverenja. IZBEGAVAJUĆI-
usmereni samo na sebe, uz negativnu sliku o drugima, ulažu malo emocija u
odnose sa ljudima i sa partnerima, bez želje da sa njima dele misli i osećanja.
PREOKUPIRANI- negativna slika o sebi, a pozitivna o
drugim ljudima, bore se za naklonost drugih ljudi, sumnjaju u partnerovu ljubav
i u potpunosti mu se prilagođavaju. DEZORGANIZOVANI- negativna slika o sebi
i drugima, prema partneru se odnose previše brižno, a negativna slika o drugima
onemogućava prepuštanje partneru i partnerskoj vezi.
Da li ste se
prepoznali u nekom od ovih obrazaca? Da li ste prepoznali svoga partnera ili
prijatelja?
Ono što je veoma bitno u svakom
odnosu, bio on partnerski ili prijateljski, jeste razumevanje. Sigurna sam da vam se nekada desilo da niste razumeli
zašto ste na određeni način odreagovali u odnosima sa bliskim ljudima. Sigurno
vam se i neka od tih reakcija nije svidela. Ukoliko razmislimo o sebi, o svom
detinjstvu, odnosu sa roditeljima, načinu na koji smo njima privrženi i koliko
su oni bili dostupni i emocionalno osetljivi za naše potrebe, moći ćemo da
razumemo i ono naše ponašanje u odnosu sa danas bitnim ljudima koje nam se do
sada činilo neobjašnjivo. Kada o istoj ovoj temi porazgovarate sa partnerom ili
prijateljem, pa saznate njegova uverenja, način na koji je on razumeo i usvojio
privrženost i potrebu za emocionalnim vezivanjem u detinjstvu, shvatićete zašto
reaguje na određeni način. Kako razumevanje drugih, nama bitnih ljudi, tako i
razumevanje sebe, svojih reakcija, potreba i razmišljanja, vodi ka građenju
stabilnih, dugotrajnih i funkcionalnih odnosa.
Ukoliko smo svesni toga da rana
iskustva i rani odnosi sa nama bitnim ljudima, kao što su roditelji, utiče na
sve naše odnose u odrasloj dobi, otvaramo
sebi prostor za promenu, za otklanjanje ponašanja i uverenja koja nas koče
i nedopuštaju nam da prihvatimo sebe i druge baš takve kakvi jesu i da sa njima
ostvarimo stabilnu, dugu i funkcionalnu relaciju.
Ako uspete da uvidite, razumete i u
što manjoj meri prenesete u buduće relacije svoja nefunkcionalna uverenja o
sebi i drugima, na dobrom ste putu da postanete ponosni na sebe, svoj život i
međuljudske relacije.
Literatura: T.
Stefanović-Stanojević, I. Mihić, N. Hanak (2012), “Afektivna vezanost i porodični odnosi: razvoj i značaj“, Centar za primenjenu
psihologiju, Beograd.
Нема коментара :
Постави коментар